Moja Jedina

6

-" Mislim da je najbolje da ostanemo ovde veceras"

Otac pogleda kroz prozor,a ja poskocim kad zagrmi. Noc je pala i ovo je i vise nego strasno. Ne ostaje mi se odje ali se plasim svega sto donosi ova oluja.

-" Nijesu najavili nikakvo nevrijeme i u svega sat vremena se nebo namrgodilo"

Doda majka, dok ja jos jednom poskocim. Lav me pogleda i kao da se bori da li da mi pridje ili ne... A saopstenje da ostajemo olaksa njegovu borbu.
Usla sam u sobu odmah iza Lava. Izbjegavamo se jos od razgovora koji smo imali, a to u opste nije bio razgovor kakav bi trebali voditi ljudi koji su proveli najljepsu noc zajedno.

-" Ti mozes spavati na krevetu, ja cu ispod"

Kaze promuklim glasom, potom krene prema ormaru gde su stajala cebad.

-"  Znaci vise ne mozemo da dijelimo krevet?"

Pogledam u njega poprilicno ozbiljno dok on prostire cebad na podu.

-" Krevet je prilicno mali da bi oboje spavali... U ostalim, zasto vodimo polemiku oko ovoga?"

Sjeo je na pod i okrenuo se prema meni dok ja lutam pogledim po sobi ne umujem drzati jezik za zube cak i ako sam ga silovala sinoc.

-" Silovala sam te sinoc i sad se plasis? Ne brini roditelji su tu me bi trebalo da te spopadnem pred njima.

Opet zagrmi na sta se presjecem. Vrisnem i poskocim  kao ludak, a on me gleda i smije se kao debil.

-" Velika devojka siluje momka, a plasi se vremensih nepogoda"

Prosapuce i ustane sa poda onim sexy hodom dodje do kreveta i sjedne pored mene. Pokusam glumiti hladnocu i saljivu devojku ali sa njim je to prosto pretesko.

-" Od kad sam te upoznao nijesi uspjela da naucia da se ne plasis"

Kako to izgovori tako pukne grom, a pre nego odreagujem njegove ruke me privukla pravo u njegov zagrljaj tako da zapusi svaki moj glasic ili vrisak koji je mogao izaci.  Osjetio je da drhtim od straha pa me je blagim pokretima ruku mazio po ledjima. 

-" Proslo je..."

Prosapuce tiho svojim dahom grijuci moj obraz i uvo sto me najezi i opusti. Svaki njegov pokret ceo zivot u meni je izazovao spokoj i mir. Uz njega bih prosla i najgore stvari samo  da je pored mene i da me zagrli.

-" Dodji"

Blago se spusti na krevet i pribije me uz sebe, ne bunim se i imam poprilicno dobar izgovor da ostanem ovako do sjutra. Uvijek je on bio njezan i brizan kao brat ali ja sam kriva sto sam sve to shvatala pogresno sto od prvog trena u njemu vidim coveka kog cu voljeti dok sam ziva. Poraz za mene, ali on izrastao je u coveka koji je san svake devojke. Ako zanemarimo ljepotu on je za mene uvek bio drug, brat, otac, zastitnik... Nije uzivao u svemu sto je dobio, vec je radio naporno i sve to duplo vratio. Ocevu firmu je izvukao iz propasti, a o meni brinuo je tako da sam i kad ga nijesam cula danima znala da brine.

-" Znas da cemo morati da pricamo o onome sto se dogodilo i da nece ici ovo kuluranje"

Dodao je tiho ne prestajuci sa mazi moja ledja i time me natera da ne cujem grmljavinu

-" Lave,to sto se desilo je moja..."

-" Nasa greska, oboje smo to uradili pijani..."

Upao mi je u rijec i blago se odvojio od mene.

-" Roditelji bi nas ubili oboje da znaju... Ako se slazes najbolje da zaboravimo i da ne pominjemo. Samo, nisam zeleo da te povredim sinoc, a znam da jesam"

To je ono sto sam ja predlozila....

-" ponasacemo se kao brat i sestra, i dalje ti moras brinuti i meni bar dok se ne zaposlim... Nijesi me povredio, nijesam vise dijete."

-" Ostace isto kao pre..."

Dodao je kratko

-"To znaci da ces sad da me drzis dok grmljavina ne prodje i da cemo sjutra da se ponasao kao da te nisam silovala"

Pokusam se nasaliti...

-" Naravno i ako je krevet mali da stanemo oboje i sjutra ces da kukas kako te ledja bole"

Nasmijem se i priblizim njemu.

-"  a Pavle... Nijesi mi rekla za njega"

Voljela bih da je u njegovom glasu bar malo strepnje, straha, ljubomore...

-" Upoznaces ga u opste nije los."

Osjetim da klima glavom.

-"odrzavu bratski razgovor sa njim... Mora da te cuva"

Okrenem se na stranu ne pustajuci njegovu ruku koju povremeno stisnem kad zagrmi... Brzo je zaspao dok sam ja gledala u zid i gutala knegle da ne zaplacem. Cim zaspe i utvrdi san odem u kupatilo i slobodno pustim suze koje sam skupljala sat vremena. Dodjavola ja sam skroz pukla sa znjim... Skroz sam se zaljubila u osobu koja treba da mi bude kao brat. Prilazenjem rukom po ugrizima na tijelu zaklopim oci i sjetim se svakog poljubca od glave do butne kosti koji mi je njezno stavljao.  Potom mi se i sva koza najezi i to ubrza moje suze. Boricu se protiv ovog osjecaja za njim. Ne smijem dopustiti da bilo kako shvati da ga volim otisao bi... Znam ga, otisao bi kriveci sebe. Mislio bi da ga roditelji mrze. Nikad nikom nije palo na pamet da mi zapravo nijesmo pravi brat i sestra i ako moja najbolja prijateljica jasno vidi da ga gledam potpuno drugim ocima. Da me gleda bar upola tako, ne bi bio pored mene vec daleko od mene... Sve jer su mu roditelji spasili zivot i podigli ga gao svog sina.
Mogu samo zamisliti tatinu reakciju da sazna za nas, mislim da bi to bila velika propast. Ja bih se izvukla ali Lav...

-" Jesi li ti spavala u opste?"

Pita me tata koji se rasteze na ulazu od sobe.

-"Ne"

-" Mora da Lav hrce dok spava... Na mene je"

Ponosno kaze, sad shvatam vise nego ikad da su moji zaboravili na cinjenicu sa su ga usvojili...

-" Ne hrce spava tako mirno, ja hrcem"

Kazem istinu.

-"  Na mene je, mora nesto i moje da ima ne moze sve na tebe "

Majka se iz sobe dere.

-" Tiho pricaj da ga ne probudimo"
 
Majka prodje u kuhinju i krene da sprema hranu za dorucak.

-" Ocemo li nas dvoje da prosetamo malo dok se Lav ne uatane i dorucak ne bude spreman?"

Uzmem ga pod ruku te krenemo setati. Malo je hladno, ali nije toliko straano. Te pomislim da cemo zaobici temu Pavle. Losa sam osoba sto su lagati sve pa i sebe da sam zaljubljena.