5

5.2K 178 6
                                    

《 Lavova perspektiva》
Ustajem i isti tren hvatam svoju glavu, bol u njoj me unistavao... I kad pomislim da me nista ne moze iznenaditi kroz glavu mi prodju slike od sinoc,potom culo dodira proradi kad osjetim njeno tijelo na svom. Otvorim oci moleci da je sve bio samo san, da sam mozda umislio.

-"Mozda su otisli na dorucak"

Nakon par puta sto pozvone,dodju do tog zakljucka. Helena krene nesto reci kad otvori oci, ali stavim prst preko njene usne i dodam "ssss" na sta me ona pogleda ravno u oci i klimne glavom... dodjavola lezim bez odjece pripijem iz nju dok nam roditelji kucaju na vratima.

-" Nije Lavovo je auto ovde... Uspavali su se, pozvoni jos..."

Ocev broj krene da me zove.

-" Ajde brzo spremaj krevet,ja cu skloniti odjecu..."

Prosapuce ne gledajuci me u oci, jos uvijek pokusam doci sebi ali pospremim krevet za 10 sekundi potom se oboje obucemo u tisini.

-" Niste spavali? Sto ne otvaratne umrla sam od brige"

-"pili smo kafu na terasu"

Majka udje prva,potom otac koji krene da skrenira Helenu...

-" Popila sam samo jedno pice po dogovoru"

Helena podigne ruke u svoju odbranu izbjegavala je da pogleda u mene.

-" Ajde da krenemo"

Majka prodje pored nas, a Helena za njom...

-" Ja imam puno posla, necu moci da idem"

Kazem oprezno dok me otac prostreli pogledom, a Helena se blago okrene i pogleda u mene osmjehivajuci se.

-" Imas 2 minuta da se spakujes, nedelja je."

Prosao je za njima dok ja uzmem ranac i spakujem par stvari koje ce mi trebati. Ocev pogled mi je naredio jasno.
Vozili smo se u tisini,oboje gledajuci na svoju stranu prozora. Dodjavola povredio sam je, uradio sa najgoru mogucu stvar i uzalud sve nade da mozda nije povredjena  kad ona ne dava znake bilo kakve pored mene.

《Helenina perspektiva》

Pogledam ga kratko po nekad, ali izbjegavam to. Nije zeleo da ide sa nama znaci kaje se... Pritom me nije ni pogledao, nasrnula sam na njega sinoc. O Helenaaa! Umrijecu od sramote i njegovog hladnog pogleda. Tridila sam se da ga ne gledam i da ne razmisljam o prokleto savrsenoj noci pored njega u zagrljaju koji nijesam dobila toliko dugo.

-" Jeste li se vas dvoje posvadjali?"

Majka se okrene prema nama

-" Ne"

Odgovorio je odmah, ali i dalje ne gleda u mene.

-"Helena sta si uradila?"

Okrenem se prema njemu i skeniram taj ljut pogled. Davajuci tati odgovor

-" Nista..."

Dodam odmah,a tata se parkira pored jezera i nase vikendice. Rekao je da smo slobodni do rucka. Pokusavam pobjeci i propasti u crnu zemlju jer sam naterala Lava da spava sa mnom i napila sam ga pritom.

-" Helena"

Okrenem se prema njegovom glasu moleci da mi se samo pricinjava ali ne... vidim ga kako koraca prema meni dodavajuci "moramo da razgovaramo"

Skenirao je moju flekicu na grudima i vratu koja je nastala sinoc potom izdahne i jos se namrsti.

-" Znam da sve je bila greska, kajem se za sve sto sam uradio sinoc."

Ove rijeci me vrate 1000 koraka unazad dok pokusavam da ne vristim i placem kao debil. Sta se on meni izvunjava, zivjecu sa ovim ceo svoj zivot, bice me sramota sta sam uradila kako sad tako dok god disem.

-"Znam da ovo ne bi smjelo ni u ludilu da se desi, ali ja sam kriv. Preuzimam krivicu i molim te oprosti mi za sve sto se desilo sinoc. Nisam hteo da te povredim"

-" Samo zaboravimo sve sto se desilo sinoc"

Pokusam izgovoriti hladno bez emocija...

-" Helena..."

-" Molim te Lave da prekinemo sa ovom temom, bilo je zabavno sinoc, zavrsilo se i ponasaj se kao da se nista nije desilo jer ocigledno je da nam nije znacilo ni malo. Roditelji ce posumnjati nesto. Za njih si moj stariji brat i za mene treba da ostane tako. Ne treba da osjecamo krivicu ako cemo gledati nijesmo uradili nista sto ne valja jer nijesmo ista krv."

Klimao je glavom, pokusavam da protumacim je li mu svejedno ali nista ne mogu da procitam osim da se kaje.

-"U ostalim ja sam tebe naterala"

Gubim se definitivno, stojim i pricam kao navidana i kad on hoce otici ja progovorim.

-" Ne Helena ja sam..."

Prekinem ga

-" Ti si moj brat za oci svih oko nas i zaboravices ovo sto se desilo kao i ja."

Brzinski kazem i kao dijete pobjegnem
(***)

Sjedim opet nasprem njega dok on ne progovara. Ako nesto roditelji pitaju onda odgovori i tu zavrsi dalje pricanje.

-" A reci nam ti Helena imas li kakvog momka?"

Pogledam u oca potom u Lava. Inat vjerujem da me natera da pocnem da pricam o planu koji sam imala sa Vanjom.

-" Ima jedan momak zove se Pavle, trebalo je danas da vas upoznam ali smo otisli na planinu i nijesam zeljela da ga mucim da ide sa nama jer je doputovao sinoc kasno"

Lav ispija casu vode i gleda ispod oka upijajuci svaku moju rijec. Sa osmijehom saopstavam roditeljima sve i ako je on ozbiljan cak i kad gleda u mene tim ocima hladnijim od leda.

-"Pavle ja imali smo malu pauzu i odlucili smo nastaviti gde smo stali kad sam morala da krenem. Zbog mene se preselio"

Jednim malim djelom zbog mene, drugim dijelim zbog posla ali to Lav ne mora da zna.

-" Prvo da ga ja i Lav upoznamo. Lav najbolje zna valja li taj momak za tebe"

-" Lav uvijek zna sta je najbolje za mene"

Kratko odgovorim te nastavim sa ruckom.

-" jesi dobio potvrdu za renoviranje, mesecima je cekas"

Pita ga majka, a on nervozno podigne glavu prema meni, potom majki.

-" Jesam ali sam odustao"

Kazem kratko.

-" Spremila sam ti sobu kod nas, taj stan mora da se renovira ogroman je i ispasce kao pravi dom kad se ozenis... Onako je kao neka hotelska soba"

Majka pogleda u oca, a tata odmah podrzi.

-"pozovi majstore u ponedeljak i ne pomisljaj da kazes da ces ostati kod Dmitra"

Otac i majka kao da vide da nesto nije uredu i da se izbjegavamo pa ga profesionalno nagovore da se preseli 2. nedelje kod nas dok mu se stan skroz ne sredi. Nije odusevljen tom idejom... Noc provedena sa mnom je unistila njegov ugled i on to tako vidi. Majka i otac ce ga zauvijek smatrati zlatnim sinom i sve sto se desilo medju nama je bila moja krivica. Jasno je da bi najradije vratio vreme i otisao da prespava u neki hotel. Sta mi je bilo u glavi da popujem toliko pica i mesto da ga prezirem jer godinama ne vidi da ga volim ja ga spopadnem i nateram da spava sa mnom.

Sad sam sigurna... Pavle ce se vraziti i pokusacu zanemariti sve sto osjecam prema Lavu.

Moja Jedina Wo Geschichten leben. Entdecke jetzt