Moja Jedina

18

Zavrsim posao mrtva umorna danas, te se presvucem brzinski zeleci da sto pre zavrsim ovu veceru. Slao mi je danas ruze da me napomene za veceru. Reci cu mu da tako ne moze i kraj.
Lavu sam javila da cu ostati na posao malo duze, pa mi je rekao da ce izaci sa Dmitrijem na pice negde.

-"Izvolote najljepsa doktorice"

Udjem u auto te pogledam jos jednom telefon.

-"Sebastijane pre nego odemo na tu veceru zelim da zante da sma ja u vezi, zivimo zajedno i od malih nogu smo zapravo zaljubljeni jedno u drugo"

Odmah krenem jer sam umorna od nabacivanja ljudi...

-" Razumeo"

Veselo kaze,te krene voziti. Pricali smo po poslu,postavljao mi je pitanja i o skolovanju. Izgleda da sam ipak bez potrebe panicila

-"Ovde je najbolja hrana na svetu"

Pokaze mi da ga uhvatim pod ruku,te ajde uradim. Lijep restoran, u kom su pretezno mladi.

-"Novootvoreni..."

Kaze kratko.

-"Prelepo je,nisam znala da je otvoren ovako lep restoran"

Kazem kratko te mi on odmakne stolicu. Nadtavili smo sa razgovorom o poslu,nakon cega  se on uozbilji i procisti grlo.

-" Koliko si u vezi sa tim deckom?"

-"Zvanicno kratko,ali komplikovano je za objasniti i nijesam spremna da pricam o tome"

-"Zabranjena ljubav?"

Kaze kroz osmijeh

-"Nije..."

Kazem kroz osmijeh,kad njegova ruka preko stola zavrsi na mojoj

-"Zelim da znas da mozes racunati na mene"

Pogledan u ruku koju drzi na mojoj.

-" uzmi me u obzir jer mi se jako dopadas"

《LAVOVA PERSPEKTIVA》

-"Bas me zanima kako ces reci svojim"

I ja sam o toj temi razmisljao.

-" Volim Helenu,ako ne dozvole da budem sa njom napusticu firmu, stan i auto su kupljeni mojim novcem tako da dao bih firmu nazad i odrekao bih se svega bez razmisljanja"

-"a  ti i ona?"

Izadhnem..

-" Ne znam,mozda ona ne bi birala mene vec roditelje."

Podigao je obrvu

-" Helena koja je na sve nacine priznala da te voli prva bi izabrala tebe. Samo pricajte sa roditeljima"

Klimnuo sam glavom te izadjem iz auta ispred nekog novog restorana o kom Dmitri prica. Video ga je na internet i zeli da ga obidjemo.

-" Nisam vjerovao u sve sto si mi ispricao,alo ti i Helena... konacno?"

Pogledam u njega i osmijeh mi zatetura... Zvuci nevjerovatno jer sam mislio da me ona nikad ne bi voljela na taj nacin.

-"Izvoli gospodinee"

Otvorio mi je vrata te zastao ispred mene. Moj pogled zavrsi na sto do prozora gde u svoj guzvi ugledam Helenu koja sedi sa nekim momkom. Drze se  za ruku  i pricaju nesto.

-" Helena...?"

Dmitri gleda glde i ja te  me povuce za ruku..

-" Sigurno ima objasnjenje"