Kontroverzni princ (serijal Prinčevi #3)-završena✔️

"Preokret"

Casius

Šta jebeno ona govori? Kreće da pada verovatno iscrpljena nakon svega.
Svest mi je pomućena i ne mogu da mislim. Želim nekog da razbijem, da povredim, želim...

"Molim te, idemo..."

Uhvatim je dok sevam pogledom kaa Leoniju.

"Gala, neću odustati od tebe, sad kad sam te našao."

"Cas, idemo."

Nickos je stajao podalje i dao sam mu znak da pokupi njen motor.

"Ti, nećeš ni prići njoj."

"Ona je moja ćerka!"

"Nije ni znala da postojiš! Idemo!"

Osećam šuštanje u ušima. Adrenalin me piči i besan sam toliko da bih sad komotno mogao da se borim.

"Možeš li me odvesti kod Hane?"

"Ne."

"Casius..."

"Rekao sam NE Gigi! Odvešću te u svoj stan, onda moram da se smirim i izduvam pa ćemo pričati."

Nisam želeo u afektu da kažem nešto što će je dodatno uznemiriti. Ja sam šokiran, mogu misliti kako je njoj.

"Ok."

Naslonila je glavu na prozorsko staklo i zatvorila oči. Iscrpljena je. Vidim joj podočnjake.
Kada sam parkirao video sam Nickosa kako se parkira iza mene. Gigi je spavala pa sam iskoristio da odem i dam instrukcije.

"Nikome ni reči o ovome."

"U redu. Poslaću nekog da motri na nju."

"Pošalji."

Vratio sam se, ona je i dalje spavala sklupčana na sedištu. Bože koja zbrka. I šta nas sve neće snaći.
Polako sam je uzeo u naručje.

"Cas..."

"Ššš, spavaj lutko..."

"Nemoj me mrzeti. Zbog svega..."

Poljubio sam je u vatrenu kosu i lagano uneo u sobu.
Kako mi je tako brzo ušla pod kožu?! Sa Gigi kao da me je pogodio uragan. Sve što osećam jako je i intenzivno, a to što nekad ne mogu da kontrolišem svoju narav, nadam se da me neće koštati.

Odvezao sam se nazad na dvor i pravac u dvoranu. Uzeo sam svoje stare rukavice, namestio džak i počeo da udaram. Bolje. Malo bolje.

On je moj otac.
Šta bi ti uradio Cas?

Mrzeo sam ovu situaciju. Univerzum mi nešto poručuje.

"Casius?"

"Samo si mi ti još falila! Šta radiš ovde, nikada nisi dolazila?"

"Šta se dešava sine?"

Bum, bum, udarac, pa još jedan.

"Šta te briga? Ovo je sve tvoje maslo!"

Bum, bum, udarac. Bože, koliko mi je nedostajao boks.

"Ne razumem."

Zaustavio sam se i uhvatio džak. Sve me je bolelo ali vredelo je.

"Hoćeš da kažeš da nisi znala za Leonija, ti koja sve znaš?"

"A to... Vidim saznao si."

"Eto, jebiga!"

Počeo sam ponovo da udaram i besnim. Jesam se osećao bolje ali teret u grudima još je bio tu.

"Dođi ovamo da ti ispričam nešto."