Kontroverzni princ (serijal Prinčevi #3)-završena✔️

"Odustajanje"

Gala

Kukavica, eto to sam ja. I uhoda pritom. Otišla sam ponovo tamo pod maskom u nadi da ću ga videti. A onda sam se jednostavno usrala i pobegla iz kluba.
Udata sam. Znači, da sam i lažljivica uz to. Kako sam postala sve ovo? Preljubnica i željna drugog tela? I to ne bilo kog, već princa, koji je bio ostvarenje mojih vrućih fantazija.

"Gala, odsutna si? Jel sve u redu sa Hanom?"

Naravno, koristila sam sestru kao izgovor gde sam. Ja sam loša sestra, još lošija jer ona o tome nema pojma. Ni gde sam bila, ni šta sam radila.

"Ne znam kako neko može da uživa tamo? Jesi li videla sve ono?"

"Videla sam."

"Zamisli da imaš sex, a da te ljudi gledaju! To je narušavanje privatnosti!"

"Hana, neke ljude pali to. Nećemo osuđivati."

"Nećemo, samo kažem. A ti?"

"Šta ja?"

"Bi li mogla da se zamisliš tu? Nekad kad se razvedeš?"

Mogla sam da se zamislim i nekad i sad.

"Sve je u redu. Genaro? Moramo da..."

"Ne sad, Gals. Zauzet sam, uskoro će reizbor. Sačekaj malo, učini mi to."

"Zašto bih? Šta si ti učinio za mene? Šta, reci? Želim taj papir Genaro!"

Muka mi je više od ovog. A još veća muka jer sam samo tonula dublje sa princem.

"Gala, imaš svu slobodu jebote! Ne mogu da ti dam razvod, ne još... Znaš li šta će to značiti u kraljevini? Ja, koji vodim brigu o socijalnim i porodičnim pitanjima, nisam uspeo da sačuvam vlastitu ženu?!"

"Uvek si samo ti u pitanju! Sebičan si!"

"A ti si znala za koga se udaješ! Prijatna ti večera!"

Ustao je i otišao u svoju radnu sobu. Ostala sam sama kao i mnogih večeri do tada. Šta da radim?
Ni ja više nisam imala apetit. Počela sam da sklanjam sa stola kada sam videla da me sestra zove.

"Hana?"

"Hej sis, šta ima?"

"Eh..."

"Opet on?"

"Aha"

Bila sam na korak da zaista odem od kuće.

"Izdrži, šta da ti kažem. Želiš li da dođem?"

Hana je bila divna i draga. I ne znam zašto sam je lagala, tačnije zašto sam joj prećutala princa. Možda zato jer sam bila kukavica pa nisam želela lekciju. Možda...

"Nema potrebe, prošetaću malo i leći ranije. Glava me ubija."

"Gigi, zašto ne odeš do mame?"

"Ne hvala, ne bih."

"Ne možeš da je izbegavaš večno."

Naša majka živela je sama na velikom imanju. Od samog početka bila je protiv mog braka, ali naravno zaljubljeno i zaluđeno srce je nije poslušalo. Uglavnom smo se čule telefonom i ponekad viđale u gradu. Ne pamtim kada sam bila kod nje kući. Ako sada odem, priznala bih da je bila u pravu.

"Znam, ali teško je. Ona će mi nabijati na nos."

"O Gigi, to nam je majka. Ima samo nas dve. Naravno da neće."

"Otkud znaš? Rekla ti je nešto?"

Nedostajala mi je, malo.

"Pa... Možda sam joj napomenula..."