Dreams really do come true ツ

⇨ 5. poglavlje ⇦

" Voliš?"nesigurno sam pitala.

Samo je klimnuo glavom i pogledao me duboko u oči. Ahh, zašto sve mora biti komplicirano? Zašto se on mora zaljubiti u mene... a ja mu ne mogu uzvratiti ljubav..

" Pa... Fićo čuj... ja, moraš znati da te ja ne volim.."krenula sam pričati. Ne želim ga povrijediti... ali bolje da zna istinu nego da mu dajem lažnu nadu.

" Ni malo? Ne možeš me niti malo zavoljeti?"tužno je pitao.

" Samo kao prijatelja, ali shvati... pa ja tebe volim kao brata... a i smatram te bratom."malo sam zastala.." a i uostalom, pa imaš Luciju."

Lucija je njegova cura. Ne obična plavuša. Pod neobična mislim da je pametna... i to jako.

" Prekinuo sam sa njom zbog tebe."okej, ili više nema.

Iskreno.. ne znam što mi je sada činiti... voli me, ali ja njega ne volim. A lik je prekinuo zbog mene sa curom... uh, komplicirano.

" Sara idemo odavdje!"čula sam ljutu Mari kako viče nešto...

Ovaj put sam sretna što te vidim i čujem, pomislila sam. Pa barem će me na dan, odnosno noć izvući.

" U redu, Filip... pričati ćemo sljedeći put o ovome. Ćao."rekla sam i ostavila ga.. sa nedefiniranim pogledom.

Pa žao mi je dečka, ali ja ne mogu biti sa nekim koga ne volim. Mislim... kakva bi to ljubav bila? Kakva bi veza nastala iz toga? Iz te lažne ljubavi?

"...... I ja ne vjerujem... Sara slušaš li ti mene?....."upitala me.

" Ha? Što?"zbunjeno sam prodrmala glavom.

Mari's p.o.v

Ma da mi je samo znati što se mota po njenoj glavi.. ja njoj pričam kako me neki lik htio... zna se već što... a ona o nećemu posve ne bitnom razmišlja! Pa mislim ono... koja je to krava! Moram biti sa njom ovdje, samo zato što... pa samo zato što teta i tetak misle da sam ja anđelčić. A nisam...

" Ja tebi pričam o tome kako sam skoro izgubila nevinost, a ti razmišljaš o nečemu ne bitnom..."ljuto sam rekla.

" Da da... Mari iskreno, što si ti očekivala? Neke kavalire u noćnom klubu?"

" Pa daa..."

" Ako hoćeš kavalire.... pa brate mili odi u knjižnicu. Tamo ćeš ih 100% naći, a ne u noćni klub među pijance."ljuto je odgovorila. Koji joj je?

" Rekla sam kavalire, a ne štrebere.."

Sara's p.o.v

Rekla sam kavalire, a ne štrebere... ponovila sam njenu rećenicu u sebi, ali na nimalo lijep način. Jooj, kako me samo nervira ta švabica! Najrađe bih ju na banderu okačila... pa neka visi koliko hoće. Po mogućnosti što duže.

Ona bi kavalire u noćnom klubu? Pa mislim... koja još pametna cura ide tražiti kavalire među pijancima?

" Sara ti mene uopće ne slušaš!"viknula je pred našom kućom. Pardon, mojom kućom.

" U redu.. Mari, molim te... imam i ja svoje probleme.. ajde me bar večeras nemoj gnjaviti!"rekla sam i ušla potiho u kuću. Mislim ponoć je prošla, a starci spavaju. Ne bi bilo dobro kada bi ih probudili.

Ušla sam u svoju sobu, lagano zatvorila vrata i bacila se na krevet. Ne da mi se skidati šminka, iako znam da to nije dobro, ali... sada sam preumorna za to..

07.07.2015.

Još samo 3 dana do putovanja u Barcelonu. Postajem jako nestrpljiva i jako nervozna. Što ako ga stvarno vidim? Ono... uživo..? Što će biti kada ga dotaknem... možda čak i zagrlim? Ipak.. mi smo prijatelji... a prijatelji se grle.