Dreams really do come true ツ

⇨ 5. poglavlje ⇦

Da nije to možda Sara, to pitanje mi se ponavlja u glavi. Ala, što ako skuži? Zapravo... već je skužio.. što da sada radim? Kako da se izvućem iz ovoga? Pa... sada se nadam da ga neću sresti, ne želim se tamo crveniti zbog dobre guze. Mogla sam nešto bolje izmisliti... ali ne, ja sam baš zapela za guzu... koja sam ja glupača.

" Sara... Sara slušaš li me?"vikala je Fi.

" Aha... da da."

" Ma slušaš me... možeš misliti... o čemu sada razmišljaš?"pitala me a ja sam joj uputila onaj pogled 'kao da ne znaš'. Čini mi se da je odmah shvatila.

" Ala Sara, pa do maturalca ćemo mi svi to zaboraviti..."

" Aha... malo sutra. Sada se samo nadam da ga neću sresti."

" Molim?! Sara, samo jednom srećeš Neymara Jr. nemoj nam ovo kvariti..."negodovala je Fi.

Samo sam preokrenula očima, i sjetila se da je nešto brbljala... baš me zanima o čemu.

" Hej Fi, o čemu si ono pričala?"

" O tome kako u Sisku nema nekih komada..."razočarano je rekla.

" Zato ima u Barceloni..."podsjetila sam ju.

Samo se nasmijala jer zna da imam pravo. Kao i obično.

09.07.2015.

Danas je 09.07. dan prije mojeg maturalca u Barcelonu. Iskreno... ja sam jako uzbuđena oko toga. Fi je sa mnom. I sutra idemo u Zagreb, krećemo jako rano ujutro a sa razrednicom i razredom naći ćemo se u 07:00h ujutro.

Sa Neymarom se nisam čula od onog 'incidenta' super zgoodnom čvrstom guzom. I dalje me sram oko toga. A i dalje se nadam da ga neću sresti. Mislim... ipak bi u zemlju propala da ga sretnem.

" Ideš se spremiti?"odjednom je moja mama banula u sobu sa pitanjem.

" Naravno, a mama... nisi čula za kucanje?"samo mi se izbeljila te zatvorila vrata i otišla natrag u kuhinju. Inače, stanje između mene i mojih roditelja se drastično popravio u ovih par dana. To je zato što je Fi tu... ili zato što odlazim. Iako će prije biti zbog Fi.

Okrenula sam se prema svom krevetu, a na njemu sam vidjela Fi... kako nešto radi na mom mobitelu. I pritom se smije. A čim se ona smije, znači da radi nevolje. A to nije dobro, uopće.

" Fi... što to radiš?"

" Šaljem poruku..."

" Kome?"nervozno sam pitala približavajući se njoj.

" Neymaru"opušteno je rekla, a ja sam skočila na nju.

" Kravo ti si što?"počela sam ju škakljati, znam da to mrzi.

" N..ne... hahahahahahahahaa, ppustii mee..."jedva je uspjela izgovoriti. Valjale smo se tako po krevetu. Ako ja nisam nju škakljala onda je ona mene, a ako nije ona mene, onda sam ja nju.

Škakljale bi se mi još puno ali prekinula nas je dostigla poruka.

" Ubiti ću te.."uputila sam joj smrtonosan pogled prije nego što sam išla vidjeti poruku.

Ahh, poruka od Neymara...

' Znao sam da si to ti..' o čemu to on? Pogledala sam prethodnu poruku i... fuck!

' Gdje si dečko sa čvrstom guzom... ;) ♥ ' dobro... da li je ona normalna? Nope... nije.

" Filipa... pa ja ću tebe ubiti!"rekla sam sa smješkom na licu. Ovo je glupo, zar ne?