Dreams really do come true ツ

⇨ 2. poglavlje ⇦

Sara's p.o.v

" Što je bilo?"uplašeno je poskočila Fi sa kreveta i doskakutala do mene.

" P-pročitaj..."

" Neka tamo Bruna je izjavila da ju je Neymar Jr. prevario?"začuđeno me pogledala.

" Fi... sumnjam da je to istina... to ne može biti.. Ney nije takav.."

" A otkuda znaš Sara? Pa i on je najobičniji muškarac.. nije neki svetac. Radi pogreške ali jebiga... ova mu je velika."promrmljala je.

Ajj ajj ne mogu vjerovati... ja i dalje nekako ne vjerujem da je to istina, no sa druge strane... pa.. da, muškarac je, ljudsko biće je. Pravi greške. Svi ih rade.. to mu je bio trenutak slabosti, ako je to uopće istina.

" E a vidi još piše da ju je prevario sa obožavateljicom.."uputila mi je nedefiniran pogled, pa se pukla smijati. " A ne bi mi rekla za to, ha mala?"

" Za što?"zbunjeno sam ju pitala.

" Da si ti ta sretnica..."

Eh da bar, pomislila sam.

" Joj Fi, daj ne lupaj gluposti... samo ćeš mi depresiju navući."

Samo me tužno pogledala a zatim otišla natrag na svoj krevet. Eh... super, sad sam u depri.. opet.

" Sara, vidim da si u depri, pa što kažeš da izađeš van?"

" Sama?!"hah čovječe, nema ničega gore od toga kada sam šetaš ulicama. Izgledaš jako usamljeno, ljudi pomisle da si neki usamljenik...

" Ma naravno da ne, am.. onaj dečko, znaš onaj za kojim sve cure lude..."

" Misliš onaj lik Luka? Onaj jako zgodni komad?"nezainteresirano sam pitala.

Mislim... lik je jako zgodan, bogat, šarmer pravi.

" Da on. Mogla bi sa njim izaći. Molim te Sarić!"napravila je onaj puppy face.

" Okej Fi... izaći ću.."duboko sam udahnula.

" Super, evo ti njegov broj pa ga zvrcni"zbunjeno sam ju pogledala. " Neki dan me pitao za tebe, i rekao mi da ti dam njegov broj, baš si sretnica."objasnila mi je.

Uzela sam njegov broj, te ga utipkala i nazvala.

Na što si ti spala Saro, rekla sam u sebi.

" Halo..."čula sam njegov glas.

" Bok Luka, ja sam. Sara."

" O Sandra... usudila si se nazvati me? Vidiš da ne grizem"našalio se, no šale mu nisu uopće smiješne.

"  Hah da jesam..."promrmljala sam. " Nego, što radiš večeras Luka?"

" Dosađujem se... a , bi li htjela večeras sa mnom van?"

" Hah Luka pa zbog toga te i zovem... odgovara li ti u 20:00 h?"

" Da naravno malena. Budi spremna u 20:00 "

" Da.. da vidimo se. Book"nesigurno sam rekla te prekinula.

" I?"uzbuđeno je pitala Fi.

" Večeras u 20:00 h će biti ovdje.."rekla sam a zatim otišla na wc.

Ne znam zašto... ali imam osjećaj da ovo što radim nije dobro. Imam osjećaj da varam Neymara, a što je najbolje mi nismo zajedno. Jooj, izluditi ću!

~20:00h~

Sjedim na krevetu, sva sam nervozna. Imam tremu, ipak ne ide se svaki dan sa zgodnim likom van.