Sansa za nas

[16]

Moja mala princeza je citala bajku sa svojim tatom pored kamina dok pucketa vatra. Kao u nekim bajkama napisanim nekada davno. Pokrili su se cebencetom i pritom vodili razgovor o tome kako ce uskoro krenuti u skolu.

-"Hocete li da me uspavate?"

Pitala je zvejvajuci.

-" Naravno, hajde ja cu"

Rekao je ali ona odmah odmahne glavom.

-"I ti i mama,sada zivimo zajedno, sami u kuci i vi mozete da spavate u istu sobu"

Zastala je te pogledala u mene

-"spavacete u istoj sobi zar ne? Hocu da ujutru ulatim kod vas u krevet i da nastavim jos malo da spavam izmedju vas"

Veselo je rekla.

-" Naravno Katja, ti imas svoju sobu... Ja i mama imamo nasu i uvek mozes da upadnes u nas krevet"

Ostro ga pogledam, a on navuce onaj neodoljiv osmijeh na svoje lice koji mi govori " ja nisam nista uradio ona je"
A Katja?ona je gora,smjeska se i nastavlja da prica o tome kako oduvek zeli to sada kad se vise ne plasi da spava sama.

-"Katja znas da neke stvari ne mogu da budu po tvom?"

Pitala sam pokusavajuci da odgovorim svoje dijete da me natjera da spavam pored njega. Koza mi se i na njegov pogled jezi,srce kuca kad me pogleda ne mogu jos dijeliti krevet sa njim.

-"Znam mama,ali to je mala sitnica sada kad smo porodica. Pa sve mame i tate spavaju zajedno"

Rekla je veselo.

-"I zelim brata"

Dodala je dok se proteze i ustaje iz Aleksejevog krila. Ni njemu ni meni ovo nije prijalo ali on za razliku od mene pazljivo je proucavao moje lice.

-" Onda,ujutru cu da uletim kod vas u krevet"

I evo me,kazem kremu za tijelo u kupatilu dok moj suprug lezi u krevet zauzimajuci desnu stranu. Stojim u kupatilu sat vremena i kao dijete prepirem se sama sa sobom. Ne shvatam sta je toliko tesko otici i leci pored njega nije kao da bih to uradila prvi put.

-" Katina, jesi li uredu?"

Pitao je zabrinuto,a ja odlucim da nije vreme da budem djetinjasta

-" Jesam... Laku noc"

Rekla sam te se smjestim pored njega u krevet pribijajuci se uz sam kraj kreveta. Ne zelim da probudim pozudi za njim...

-" Nasa kcerka je vrlo pametna"

Rekao je prekidajuci tisinu, te osjetim da se okrenuo prema meni,a ja uradim isto praveci susret sa tim tamnim ocima

-" Toliko da nas je natjerala da dijelimo krevet... Vrlo je bistra, ja nijesam uradila mnogo da bi bila takva"

-"Nasli smo se i napravili smo malog genija"

Rekao je kroz osmijeh.

-" Jednog dana cemo joj objasniti da mi vise nijesmo u braku vec da eto samo tako imamo potpise na papiru"

Rekla sam to tako hladno,kad se njegova ruka nasla na mojoj. Svoje prste je stavio izmedju mojih i pogledao me smireno uprkos tome sto se mrstim spolja,a u sebi vristim od srece.

-" to cemo vidjeti jos"

Iskuluram to ne pomnerajuci se.

(***)
Jutro je osvanulo, a mene budi sunce,topao dah na vratu ruka oko struka i Katja koja lezi na mojoj strani kreveta. Djavolica me je gurala, a ja sam nesvjesno uspjela da se primaknem i zavrsim u Aleksejovom zagrljaju. Pravim se da spavam,ma koliko bilo glupo nastavljam zmuriti ne pomjerajuci svoju ruku koja je jos uvijek u njegovoj. Trudim se da ne podrhtim ali sve Alekaino pa cak i dodir u meni bude emocije pozude za njim. Dugo se nijesam budila u njegovom zagrljaju, a on nikad me tako pohlepno nije drzao u njemu.

♡♡♡♡♡♡♡♡

Sjutra objavljujem ostale 😂