koliko puta treba da prozivim neka iskustva i osetim neke osecaje u svom zivotu da bih odlucila da je dovoljno da sebi namestam da ih iskusim i dobijem?
cale i ja smo danas kupili novi stampac i dok smo ga namestali, ja sam mu rekla da ce jednom ovo cudo tehnologije koje mi imamo biti tamo neka kanta spremna za otpad tehnike. i to ne nekad, nego u veoma bliskoj buducnosti.
posle toga ako razmislim jos malo, shvatim da je ceo zivot tako prolazan. kao da je juce bilo kad smo sedeli na stanici i ljubili se drugi put u zivotu, a sad vec slavimo skoro godinu dana veze. tako je brzo poroslo da se osecam kao da sam bila u drugom univerzumu vecinu vremena i da sam sad nazad u realnosti.
realnost mi se ne svidja. u realnosti ja postajem malo arogantno deriste koje ne moze da se zaustavi dok te sprda, a ti postanes pateticni klinac koji ima toliko ljubomore u sebi, ali ipak je insecure i ne koristi tu ljubomoru na pravi nacin. jel idemo ti i ja jedno uz drugo uopste? sjebacemo nesto, nisam sigurna da sam spremna na to.
samo opet hocu leto i tu toplinu koju osecam apsolutno svaki momenat svakog dana, sad tu toplotu osecam samo kada si fizicki tu, a kada nisi, ne osecam se zivo, a kamoli svesno sebe.
nisam ja bez tebe. budi za mene, pa makar se nebo srusilo i ostanemo samo ti i ja sami tu u nicemu i postojimo nikakvi i tako puni mana, ali makar smo zajedno i dobijem da ti osetim usne na mojima jos malo duze.
ostavicu sliku levija samo zato sto me usrecuje kad ti nisi tu.
YOU ARE READING
njemu.
Poetrykratke pesme i proze napisane njemu, ljubavi mog karantina. sad kad je prosao karantin, idalje je moja ljubav koju sebicno cuvam. osobi koja me bezuslovno volela prihvatala.
