proslo je godinu dana, srećo.
kako je? jesam ti dobra, idalje dovoljna?
hoću s ljubavlju da ti kažem,
da ne lažem kad te poljubim nežno
i volja moja da te vežem za sebe
je tu, i biće, dok sunce sviće i mesec odlazi.
nisam znala da će da potraje, da ćes mi
zubima na vratu poslati otrove.
kao o metamfetamin, zavisna sam o tebe.
navučeni narkoman, vec godinu dana
bez blama, idalje konzumiram sopstvenu vrstu droge
koja pravi mnoge misli i želje.
mozak vapi za još posle svake doze.
ne mogu bez tebe.
dušo, ljubavi, mili moj,
ne mogu da ti kažem broj
puta koliko sam se suzama uspavala
jer mi je krevet prazan.
pun je, ali prazan.
samo moje mršavo hladno telo lezi,
trazi te podsvesno, ruke znaju svaki deo kreveta od
silnog opipavanja.
mirisanjem jastuka gde si ležao dok si me grlio par sati ranije i mislima na to,
uspevam da se uspavam.
hvala ti na ovih magičnih godinu,
da brojimo jos milion, taj trinaesti mart,
je bio start nečega čemu kraja nema.
volim te.
YOU ARE READING
njemu.
Poetrykratke pesme i proze napisane njemu, ljubavi mog karantina. sad kad je prosao karantin, idalje je moja ljubav koju sebicno cuvam. osobi koja me bezuslovno volela prihvatala.
