premisljala sam se,
pokusavala da te odgurnem od sebe
zato sto ne znam za buducnost.
ne planiram, zelim da zivim sad
u ovom momentu gde me ti volis
i gde ja tebe volim.
u tom trenutku nema nikoga i nista drugo ne postoji
osim tvojih reci i toplih ruku.
i tako tonem i tonem u tvoje zelje,
zacarana tvojim neznim glasom i milim ocima,
suzama i tuznim osmehom.
slaba sam na tebe.
probala sam da budem ja bez tebe,
ali nema mene bez tebe, kao sto ni nema tebe bez mene.
oblikovali smo se, danima i mesecima,
posle svog tog vremena, osecam se kao meka glina,
jer idalje volim da me oblikujes i onda stavis na 4000 stepeni. pa me potopis u ledenu vodu, i ispoliras, pa postanem beli porcelan, tvoj sopstveni sud ljubavi.
hladan porcelan, pa hladna i ja.
pokusavam da sluzim svrsi koju si mi dao kad si me napravio, ali mi ne ide.
okrznule su mi se ivice, slomili coskovi.
popravi me ponovo, kao i svaki put.
mozda se ovaj put ne slomim ponovo.
YOU ARE READING
njemu.
Poetrykratke pesme i proze napisane njemu, ljubavi mog karantina. sad kad je prosao karantin, idalje je moja ljubav koju sebicno cuvam. osobi koja me bezuslovno volela prihvatala.
