njemu.

01:26

jel znate onaj pojam: spokojnost?
a onaj sto glasi: nesigurnost?
ja znam.
verovatno se pitate kako neko moze da oseca oba u isto vreme jelda?
e pa, spokojna sam kad sam sa njim, nesigurna kad sam sama kod kuce.

iskreno, u skorije vreme osecam kao da se vecina mojih starih nesigurnosti vraca nazad, kao i pritisak da odrzavam vezu u savrsenom stanju, jer smo ipak to on i ja, savrseno nesavrseni goals par.
iza scene je sve komplikovanije, zar ne?
mora neko da nadje kostime, da popravi sminku, da sredi kosu, da smisli scenografiju, da upali svetla u pravi momenat, taj slatki momenat izlaska prvog skroz skockanog glumca na scenu.
tako se ja osecam. kao da sam u pozoristu i kao da cela publika ocekuje od nas da nam je uvek lepo.
ali tuzna istina je da se glumci nekad izgube u svojim ulogama, ili pak ne mogu da udju kako treba u njih.
mozemo to uporediti sa osecajem savrsenosti u nasoj vezi. trudimo se da izgledamo toliko dobro pred drugima, ali smo prestali da jedno drugom govorimo kako se osecamo povodom nekih stvari.
stvar koju najvise volim u nasem odnosu je oduvek bila ta otvorenost i iskrenost koju sam cenila. sada, osecam se kao da se zatvara, kao da se ja zatvaram, samo da se ne bi medjusobno povredili. i onda kada cujemo iskreno misljenje, malo kasnije naravno, bude frka i meni i njemu.

uprkos svemu sto sam sada rekla, ja sam se zaljubila u njega, onako polako na pocetku, pa odjednom veoma brzo. kao sto utones u san.
mozda je i pocetak nase veze bio jedan san, onaj u kome nema pogresno shvacenih reci, cudnih pogleda. nema veze, i ova java nije toliko losa, sve dok je on tu na kraju dana sa njegovim glupim foricama i djavoljim undercutom.

popravicemo se, jer je najbitnje da budemo, pre svega, savrseni jedno drugom, pa onda drugima i pred drugima. za njega bi pokupila i zvezde sa neba, samo da mi se nasmeje i da me pogleda u oci.

nesigurna sam bez njega, sa njim sam spokojna i jos hiljadu i jedna pozitivna emocija bez koje ne bi mogla da postojim ni dana.