tesko je.
znala sam da ce biti.
ali ne mogu vise kriti osecanja i suze, morala sam da ti kazem.
veruj mi da bih volela da mogu da slazem i da sve bude lazno, ali nije.
istina je.
ne mogu da nastavim lako dalje jer me sve u sopstvenoj sobi podseca na tebe. kad god okrenem glavu levo ili desno tu si. vidim te kako sedis na stolici i smejes se, kako lezis u mom krevetu i cekas da dodjem, kako sipas kolu u svoju omiljenu casu, kako izlazis iz stana i cekas da te ispratim da me poljubis.
tesko je.
placem ceo dan, rastavljam se i ne mogu da utonem u san.
ne znam kako je to biti sam.
proci ce sve znam, ali je jako tesko kad moras prvo kroz ova osecanja i bol da prodjes da bi bilo bolje.
taj poslednji poljubac je pun tuge i nade, ceznje za boljim odnosom.
ali na rastanku, jedno ti nisam rekla.
volim te.
أنت تقرأ
njemu.
شِعرkratke pesme i proze napisane njemu, ljubavi mog karantina. sad kad je prosao karantin, idalje je moja ljubav koju sebicno cuvam. osobi koja me bezuslovno volela prihvatala.
