DIVLJAK ( Serijal Zasebnih Priča - Nastavak Serijala ANĐEO)

ŠESTO POGLAVJE

Prošlost
Jun, 2008ma
Skopje, Makedonija

Kosta

Nakon današnji dan sve mu je postalo jasno, za neko kao on koji je u sudnici video svega i svačega, koji je sa svojih pedeset od koji trideset u politici video svašta, danas nakon svega postalo mu je jasno da je jedna nedužna devojka na svoja leđa osetila prljavu stranu života i politike. Ona je bila Strahinji sve, prava bolna tačka, voleo je, gledao je kao u boga, ali on je bio prvi na brozbenih linija. Nije Oliver bio taj koji je čistio na ulice i rešavao prljave stvari za njih, kao što je bio Strahinja i njegova ekipa. Oliver i Tomo bili su oni koji sa Mladenom su čuvali njih od sigurne zakane, čuvali ih u životu sa svih strana, što unutar zemlje, što van nje. Dean je bio tu takođe da bi sa njegove ljude držao bagrau van njihove palate, on je delovao u krudu države i bio nešto kao ventil između Tekinove i Lovrenove ekipe. Dok je Strahinja u krugu partije bio poznatiji kao partijski pas. Grubo, ali istinito. Svi iz gradskog komiteta poznavali Divljaka, on je bio zakon i red na ulicama grada, njega su slušali momci iz svih deset gradskih komiteta, on je spremao ljude za mitinge, za izbore je spremao ekipu na nivo gradskog komiteta. Njegovi dečki bili su spremni na sve, pa čak i u subotu duboko iza ponoči u oči izbornom momku da se popnu bez dizalice na banderu visoku nekoliko metara i hladno skinu ogromno zname druge partije, onako iz dosade. Strahinja je bio ona Tekiniva paravojska, koja je delovala samo na ulicama glavnog grada, on je pokrivao tamo gde Oliver, Tomo i Dean ne mogu i ne smiju. Njegovi dečki nisu bili vojnici, nisu bili čak ni panduri, nisu bili ništa sem uličnih borci. Njegovi dečki zarađivali su od ilegalne trke, ilegalne borbe, zarađivali su tako što su radili kao izbacivači i bili Tekinu pri ruci, rezerva u svakom trenutku. Bili su odani Strahinji jer su od njega živeli, a on je hladnoogao da ih smakne bez razmišljanja. Njihove majke, sestre, žene, devojke radili su u državnoj administraciji, a oni su bili uvek na njihovoj usluzi.

Za one kojima je sve ovo bilo novo, Marina je bila Strahinji prava ahilova peta i upravo je neko dovoljno pametan pogodio metu. Mala je bila u pravo, dok Strahinja divlja okolo neko spremno čeka, zavućen u mišju rupu. Tek što su došli na vlast na klimavih nogu, ali došli su sa jedva šezdeset i jedan pratenik od kojih su četrdeset osam bili njihovi, ostalo su morali da kupuju što je najgora stvar kad je u pitanju sobranije i večinska vlast, neko je udario onamo gde su najslabiji. Dok je Strahinja u rasulo, njegovi dečki su kao pse lutalice, Dean će ih držati na lanac, Dimitrija takođe jer on je ionako bio Strahinji desna ruka, najbolji drug još od kad su prohodali. Ali Drimitrija je ministar transporta i ne sme ni da nosom prolom onamo gde sme Strahinja jer tip ne radi za državu, on vodi očevu, šta bi divljak rekao "toći benzin na pumpu". Stevan Lovren je godinama vodio firmu koju je nasledio od oca koji je došao kao Hrvatski pilot u Makedoniju još u vreme Jugoslavije, zaljubio se u Makedonku i ostao tu.  Kad je prestao da pilotira shvatio je da ima em dovoljno znanja, em novce, em veze i otvorio je veliku benzinsku pumpu kraj puta sa market i restoran, koja je njegov sin Stevo ili Strahinjin otac proširio u pet velike pumpe svi na autoputevima ove zemlje. Od kad je Strahinja poćeo da radi za oca od pet, prerasli su deset veliki na magistralnim autoputevima i još nekoliko unutar glavnog grada uglavnom u odalečenim mestima. Znaći Strahinja Lovren je bio čist i nije radio za državu, e sad to što je njegov otac sponzorirao partiju, a ujak pobedio za Gradonačelnika u njegove opštine, pa jebiga to se nekako poklopilo. A Dimitrija nije nikako smeo da se poklopi sa ulice, ipak je Ministarstvo Transporta nakon Diplomatije i Ministarstvo Odbrane bilo ono nešto najveće zajedno sa Ministarstvo Finansije. A jedan sin i naslednik Velike Građevinske kompanije nije smio da bude povezan sa ulicom.

"Dobar dan šefe!" - pozdravio ga dečko sa portirnice i vratio ga natrag u stvarnosti, nije ni shvatio da je već ušao u privremeni centralni štab.