Dvadeset pet godina kasnije
Jun, 2044ta
Skopje, MakedonijaStrahinja
Ispijao je kafu lepo zavaljen u udobnu baštensku garnituru u veliki dvor njihove porodićne kuće na vrhu grada, dok je njegova lutka pored njega naslonjena na njegovo rame listala ponude za njihov odmor. Pre petnaest godina vratili su se iz Australije zauvek u Makedoniju, on je preuzeo očevu firmu, a Marina je bila njegova desna ruka i šefica prodaje i marketinga. Vodili su Lovren Oil bolje nego ikada, a od kad se Mia vratila pre pet godina iz Melbourn sa svog muža i decu, pridružila im se kao šefica marketinga, dok je njihov dečak zauzeo od pre sve godine svoju fotelju finansijskog menađera. On je bio najsrečniji i najponosniji otac, samo još kad bi se Mina odlučila da se vrati kući, da prihvati Ivanovu ponudu da vodi katedru Informatičkih Tehnologija njegovo staro srce bilo bi najsrećnije.
Onda pre dvadeset pet godina kad je njihova mlađa ćerka sa svojih devet pobedila na lokalnom natjecaju po matematike, njena učiteljica i direktorica škole poslali su je na nekoliko testova koje je Mina položila kao iz šale, a njih dvoje dobili su informacije da je njihova devojčica pametna. Ne ono tek tako pametna, nego malo više pametnija od dece njenog uzrasta, sledeće godine mala tek tako se našla u razred svoje sestre i dobila stipendiju do kraja osnovne škole. Nije bila nešto kao gik, ali bila je natprosećno inteligentna i to je bio jedini razlog zbog koji su oni odložili povratak kući. Mina je od tad godinama imala dopunsku nastavu matematike i informatičke tehnologije, a zajedno sa sestrom sa svojih šesnaest godina otišli su Huston. Razmena sredniškolaca na godinu dana u tamošnju školu uz punu stipendiju. Mia je dobila sportsku stipendiju kao uspešni kik bokser u lesnu kategoriju do šezdeset kilograma, a Mina je dobila stipendiju talentovanih. Njihova jedno godišnja škola odužila se na dve godine, pa obe devojčice maturirali su u Ameriku umesto u Australiju. Mina je ostala tamo da studira na MIT, a onda još kao studentkinja zaposlila se u NASA, dok se Mia vratila natrag u Melbourn i upisala tamošnji fakultet za marketing. Njoj se Melbourn svideo više od svega, mada se kasnije pokazalo da joj se više dopao Mladenov mlađi sin koji je kao doktor hirurg došao kod ujka u Australiji na specijalizaciju. On i Marina, sa sinom dve godine kasnije kad je Mia napunila dvadeset, vratili su se u Makedoniju na ogromnu sreču njihovog sina koji iako rođen u Melbourn nije baš voleo kengure. Mali Divljak ili Jovan kako se zapravo zvao više je voleo ovaj Balkanski mentalitet i sloboda koju je Makedonija pružala. Pa tako svaku godinu jedva je čekao da dođu kod baku i deda u gosti dok je raspust, a kad su se preselili za stalno nije bilo srečnijeg od njega. Odmah je pronašao svoje društvo u decu njihovoh prijatelja, ionako je bio isto godište kao Tadija, Mihail i Vasil pa nekako su se uklopili i kidali njima živce.
Oni su tad odlučili da se priključe u Vodnjansko jato i kupili kuću koja je nekada bila rezidencija Slovenskog Ambasadora i tek tako smestili su se preko puta Petra, a malo dalje od Olivera i Ivana, na koju ulicu od Kosta. Velika bela vila na dva kata sa visoko potkrovlje koje je on lično prepustio svojoj deci koji su od taj prostor napravili sobu za zabavu sa veliki TV ekran, bilijar stol, šank za žurke u toku zime bila je nešto što je i njemu mamila uzdahe. Iako lićno on je za sebe i sina preuredio visoki podrum gde se sad nalazila ogromna teretana i mini boks ring gde je Jovan trenirao, a i Mia kad vikendom kad dođe dok njihova u kući ne bude gotova. Da Mladen je svom sinu i njegovoj ćerki za venčanje poklonio kuću pored njihovu, iako se on bunio general nije popustio. Kako su on, Tomo i Jordan znali da kažu to je pravilo u njihovo mesto onaj koji se prvi oženi, uda od dece ostaje kući sa roditeljima bilo to žensko ili muško, a drugi dobija kuću na poklon. Pa tako se morao pomiriti sa sudbinom.
Sinu je ostavio penthaus u Turske kule, Mia je dobila kuće od njegovih roditelja za poklon koju su svi oni koristili kao vikendicu, dok je odlučio da Mina dobije ovu kuću kad se jednom uda. Nadao se da će to biti za neko normalan, a ne za ovaj šmokljan sa koga se zadnjih dve godine vuće. Dobar je tip, njeno godište, gik kao i ona upoznali su se na Tehnološkom Tehnološkom Universitetu gde njegova ćerka od pre četiri godine drži vanredna predavanja, ali brate sav je ulickan i nikako mu ne ide uz njegovu lutku, ali ne sme da priča dobio je ultimatum od ženu i stariju ćerku, pa sad sme samo da gunđa kao i njegov sin. Mali nikako nije mirisao Talijana koji se zakaćio za njegovu sestru, a i Mina nije nešto delovala zaljubljeno za razliku od Mia, ona je i dan danas bila do uši zaljubljena u svog muža, a ovaj nije video dalje od nje. Onako ogroman, mišićav i pomalo grub slika i prilika na svog oca, kad bi pogledao u njegovu ćerku pretvarao se u zaljubljeni dečak. E takav nekog zamišljao je i za svoju Minu, ali ko njega pita. Šta bi mali rekao "ćale bolje čuti i ovako i onako ja i ti ćemo biti krivi u svakom slučaju".
YOU ARE READING
DIVLJAK ( Serijal Zasebnih Priča - Nastavak Serijala ANĐEO)
RomanceKo sam ja? Ja sam otac dve devojčice, koje nisam napravio. Ko sam ja? Ja sam muž, žene koja je u mene videla samo najboljeg druga koji će je uvek zaštititi. Ko sam ja? Ja sam onaj koji je čistio za državu, ulični pas koga su zvali kad zgusti. ...