DIVLJAK ( Serijal Zasebnih Priča - Nastavak Serijala ANĐEO)

DVANAESTO POGLAVJE

Sadašnjost
Maj, 2019ta
Melbourn, Australia

Strahinja

"Ha! Mama, tata je tu!" - čuo je tiho glas svoje ćerke dok je još uvek zatvorenih očiju uživao u njene neženš dodire, kojima ga mazila po njegova ramena. Negde pre pola sata Marina se okrenula na leđa i naslonila njegovu glavu na svoje grudi, onako kao što baš voli pa poćela je nežno da ga mazi.

"Jeste došao je jutros dok si ti spavala, ostavićemo ga još malo nek spava." - objasnila joj Marina, a on je tad osetio nežan dečji poljubac u obrazu i sav se istopio.

"Još!"-kratko je rekao, a osmeh mu pobegao sa usana kad je Mia ciknula i poćela da viće od sreće.

"Tataaa! Ne spavaš!" - sva radosna, ozareno je gledala u njega kad je podigao glavu.

"Nisam mogao odoleti tako lepom poljubcu, ko se to meni probudio m?" - dlanom je pomazio po mekano nežno dečije lice pre nego je ustao i seo sa druge strane njenog kreveta. Mia smesta mu se bacila u zagrljaju i tako jače ga stegla, da ga zabolelo do dna duše.

"Tu si došao si!" - ponavljala je u njegovom vratu dok se kao čičak zalepila za njega, dok je on pokušao da omekša napetost u njena malena leđa.

"Polako lutko, tu sam, tata je tu polako dušo." - dlanom nežno je prelazio preko njena leđa, dok je ljubio u kosi, odjednom su njena krhka ramena poćela da drhte, a Marina je teško uzdahnula. Bilo je lako i za očekivati da vidi Minu u njegove ruke kako plaće, zbog toga što je napokon došao, ali videti Miju da plaće bilo je ravno propasti.

Pogledao je u Marinu preko ramena svoje ćerke, a nežan osmeh lebdeo je preko njene usne, kad se nagnula preko njih i poljubila ćerku u kosicu.

"Nemoj plakati dušo, eto vidiš tata je tu, ajde nemoj tako." - pokušala je Marina da je uteši, ali ona umesto toga jače se stisla uz njega. Zatvorio oči i jedva je udahnuo svestan da je iz straha uradio totalni haos.

"Mia, pogledaj me, daj da vidim te okice." - pokušao je da je odvoji od sebe kako bi video njeno uplakano lice i uspeo je nanokn nekoliko trenutaka, a ona je sagnula glavu i gledala u njegov vrat. Uhvatio je nežno njenu bradu i podigao glavu, a ono što je video preseklo ga posred srca.

"Čemu suze princezo?" - ona za razliku od Mina lakše je podnosila svaki njegov odlazak i uvek je pretila da ako se ne vrati tačno na vreme doćiće po njega, svaki put se smijao na te njene pretnje.

"Mislila sam da se nećeš nikada vratiti." - tiho je izgovorila i šmrcnula, a suze su se skotrljale preko njene obraze. Gledao je bledo u nju, a onda je pogledao u Marinu koja je tužno gledala u oboje.

"Mia rekla sam vam da tata ima posla i da će ovaj put kasnije doči ili ćemo mi kod njega za raspust." - objašnjavala je Marina, na što je Mia samo dlanom obrisala suzice, dok je on gledao u njoj i čekao.

"Rekla si, ali mi smo mislili da nas lažete i da se tata nikada neće vratiti kod nas, a ti su stalno plakala kad misliš da te mi ne gledamo." - tužno je odgovorila i opet sagnula glavu od stida da ne vide koliko je tužna, njegova ćerka bila je u svemu na njega čak i u ispoljavanje emocija. Jedini ispred koji je Mia pokazivala ljubav, stid, sreće i sve ostalo bili su on, Marina i Mina, sve ostalo dobilo bi samo njeno razdragano ozareno lice ili ozbiljan pogled kad je iznerviraju.

Stezalo go oko srca kao olovka pesnica dok je slušao ćerku kako priča, a video je da je Marina prebledela od njene reči. Za sve je bio kriv samo on i niko drugi.

"Ne idem nikud dušo, šta bih ja bez vas, kako bih ja živeo bez vas ha? Nemogu ja da dišem bez vas tri, vi ste moj život, ajde nemoj više plakati tata je tu i ne želim više da vidim suze u te okice. Ti si moja princeza." - zagrlio ue čvrsto svoju ćerku, a jedan dlan podao prema nju i nežno je dodirnuo njen mekani obraz. Sklopila je oči i teško uzdahnula, a onda je ustala sa kreveta i kratko pogledala u Mia koja je zagnjurila glavu u njega, pa bez reči pošla u kupatilo u sklop sobe. Pogledom je pratio kad je u dva koraka došla do toalet i ušla u njega zatvarajući vrata za sobom, a on je naćulio uši pažljivo slušao svaki njen korak i pokret, spreman da skoći ako zatreba.