Pogresno savrseni

1.

Sigurno je koracala stazama fakulteta dok je studenti pozdravljaju. Iako ima 29. i svi znaju da je najmladji profesor na fakuktetu gledaju je sa postovanjem jer je stroga koliko i pravicna. Trazi znanje koliko ga i ona sama prenese studentima, a to definitivno znaci puno znanja.

Sve joj se poremeti, svo njeno samopouzdanje otislo je za tren kada je okusila usne svog studenta sa poslednje godine. Eh, da samo nije dobila predmet sa poslednje godine ne bi morala da predava tom savrsenom liku bez mane. Ne bi odlutala mislima jezeci se od butine do vrata kuda su sve njegove ruke prolazile.
Mihailo ne smije, a ipak postao je centar svega o cemu razmislja.

-" Dobar dan"

Njen strog glas se zacuje duz sale, opet taj glas nije imao punu snagu jer je znala koga ce sresti petkom. Nije se varala, sedeo je sa rukama na klupi, dok ga koleginica Martinovic njezno ceska po rukama sve do trena kada ona zapocne sa temom danasnjeg predavanja. Navikla je na poglede studenata, u guzvi bi cesto mogli reci da je i ona sama jedna od njih... Prelepe vitke noge, duga smedja kosa i zelene oci na njoj su izgledali mladalacki toliko da niko ne vjeruje da joj se 30-ta polako prikrada. Medjutim, jedan pogled na sebi osjecala je konstantno. Nije to pogled koji je prati da bi ubio vrijeme, niti onaj koji je prisutan samo da bi te profesor zapazio kako ga marljivo slusas vec je to onaj pogled koji skenira njeno tijelo, skenira njen hod, zamislja je bez te kosulje i duge crne uske suknje.

Prokleto je taj pogled terao da ga pozeli jos vise jer tako je cini posebnom. Pored njega je cura koja ga voli, nacula je da je sa njom jos od prve godine. Ona ga brani pogledima drugih cura koje bi ga zeljele koje ga zele ali... Ali on gleda u nju, pored savrsene devojke svojih godina dosao je kod nje i njezno je dodirivao.

-" Da li ima nekih pitanja?"

Rekla je na kraju prvog dijela predavanja, a  kada pusti tisinu par trenutaka sa bude prisutna dodje do svog stola.

-" Pauza od 20 minuta"

Spustila je na tren svoj pogled gde vidi kako njena ruka hvata njegovu. Ne smije, pogresno je ali i ako to zna cesto joj prodje glavom da koleginicu Martinovic ostavi da i sledece godine polaze i da zapravo nikad ne polozi njen predmet.  Izasla je iz sale i uputila se ravno niz hodnik do svog kabineta. Izludjuje je ova situacija u kojoj ne gleda cijelu salu samo da njega ne sretne pogledom. Zagledala bi se u njega, prisjecala bi se njihovog poljubca posle kog je pobjegla. Nije reagovala, nije osamarila balavca koji je ljubi vec je pobjegla kao da je ona balavica.

-" Naprijed!"

Glasno kaze kada cuje kucanje na vratima od svog kabineta.  Podigla je pogled i imala je sta da vidi nevolja se pojavila na vratima sa vrlo ljutim izrazom lica.

-" Hteo bih da te pitam nesto"

Sjeo je i bez dopustenja. Mihailo je pred svima postovao sve sto ona kaze, ali kada su sami sve nestane i bude bas onakav kakvog ga je ucila kad je bio mali... UPORAN, HRABAR I SPREMAN NA SVE DA ISPUNI SVOJ CILJ. 

Ona mu je rekla da nikad ne odustaje...

-" Od kad smo presli na ti?"

Odluci da ima strog glas i ako joj mozak dava signal da je upravo pitala jako glupo pitanje

-" Ako nekom uzvratis poljubac, dopustis da te njezno mazi, cak si ga i podigla dok je bio mali... Da li je potrebno formalnost izmedju takvog odnosa kada se nadju daleko od ociju drugih?"

Tako mi i treba kad ocu da se napravim stroga i bez emocija dok sam samo noc prije drhtala pod njegovim dodirom bez imalo srama.

Pomislila  je dok steze pesnicu ispod stola.