Pogresno savrseni

2

-" Potrebno je persiranje kada smo u prostorijama fakulteta, neko moze cuti i pomisliti ko zna sta Mihailo" 

Furala je svoje i ako joj je dobro odbrusio par trenutaka prije.  Pogledala ga je u oci, potom u to tijelo tako savrseno zavaljeno u fotelji ispred. Njezno je jezikom kvasio svoju doljnju usnu ne skidajuci svoje oci sa njenih.

-" Kada predjem na Vi dobijem neku ludacku potrebu da Vas podignem sa te stolice i smjestim u svoje krilo."

Skupila je obrve spremna da reaguje ali on se osmijehne i nastavi sa mastarijama. Oboje bi voljeli da se scene o kojim masta ostvare.

-"  Potom bi Vas skinuo polako dok jezikom obradjujem Vase grudi... Slusao bih kako stenjete od zadovoljstva, a na sve to profesorice jako bi Vas nabijao na sebe. Tako bih Vas nabijao da bi vase mekane usne  postale krvave jer bi morali da  ih jako grizete da neko ne cuje"

Protrljala je nogu o nogu prekrsteci ih u X.. Jebeno je od njegovih reci osjecala vlaznost i bez ijednog dodira. Namrstila se da ne bi ispalo kako joj svaka rijec prija. Covece ona je profesorica koja je starija od njega, na stranu sve to on je dijete koje je podigla. Koji je pred njom posatajalo momcic, a kada je napustila grad zbog fakulteta  momcic postao je momcina i to ona za kojom uzdisu svi.

-"Mihailo ne zelim da slusam tako prostacke stvari. Molim te izadji iz moje kancelarije"

Skupio je svoje obrve u jednu liniju, vratio je ljut pogled koji je imao jos na ulazu ovde. Polozio je ruke na moj radni sto i nagnuo se preko njega.

-" Tvoj ponos ne dozvoljava da priznas kako zelis sve sto i ja u stvarnosti"

Oci su nam zalijepljene, jedva da trepcemo dok ja glumim strogocu.

-" To nema nikakve veze sa ponosom,  skoro 7 godina sam starija od tebe i na neki nacin moras shvatiti koliko pogresno razmisljas... Ja sam starija zena koja je kucni prijatelj tvoje porodice,  pored toga sam i tvoj profesor. Nemamo klasican odnos profesora i studenta zbog  ovog prvog sto sam navela potrudimo se da to bude jedini razlog Mihailo"

Mrsti se na svaku rijec, vidi kako steze svoju saku... Duboko dise ali samo par trenutaka kada joj uputi djecacki osmijeh.

-" Prelazimo iz krajnosti u krajnost sada"

Prociati grlo,  pametan je... Vraski je pametan da je ce preokrenuti za tren oka kako se rasprava ne bi nastavljala.  Svjestan je da bi islo u nedogled jer on nece odustati ma koliko ona to trazila ne posle njenog drhtanja od sinoc."

-" Ja sam samo prenio svoje misli na glas koje imam kada krenem da ti persiram... Zato, sto ti manje persiram manje cu imati misli u kojim te uzimam na vratima tvog stana vraski jako. Drzacemo se dalje od formalnosti kad god to mozemo."

Ispravio se i kad joj okrene ledja napravi par koraka okrene se samo na tren...

-"Dosao sam da te pitam zasto me ne gledas na predavanjima? Ne obraces paznju na studente u prvim klupama ili ne zelis da me pogledas?"

-" Odakle ti taj zakljucak?"

Zbunjeno ustane dok ruke prekrsti i gleda ga ravno u oci.

-" Koji tacno?"

Napustio je njenu kancelariju, nije ni zastao da cuje njeno objasnjenje. Vec mu je bilo doboljno to sto joj je rekao potajne zelje koje titraju u njegovom mozgu apsolutno svaki put kad joj persira. Mnogo blaze razmislja o njoj na taj nacin kada samo tako razgovaraju, a prelaskom na Vi dobije neku ludacku zelju za njom jer mu se tada cini kao zabranjena.

Dugo je gledala u vrata, potom u sat na kom istice 20-ti minut od pauze. Primjetio je da ga ne gleda, znala je da jeste jer koje god mjesto da zauzme ona bi sklanjala pogled. Prokleto je uvijek sedeo kao da je svijet njegov, mameci je bas na misli kako ga opkoracuje, pridrzava se za njegova ramena i sporo sto dublje pomjera u njehovom krilu.