Pogresno savrseni

9.

Povratak kuci joj je bio vrlo cudan posebno posle poljubca sa Mihailom. U putu je razmisljala o svemu, bas o svemu... Nije lud da pored savrsene devojke svojih godina izabere nju i to je sigurno, podsmijesi ljudi bi bili prisutni ali prosli bi vremenom... Medjutim kako bi to prihvatili njihovi roditelji? To u opste nije mala razlika u godinama, a ona vise ne moze da se zajebava sa svojim zivotom.

-" Milane..."

Javila se na telefon...

-" Izvini zbog mog ponasanja Vanja,razmislio sam i zaista sam prenaglio pre par dana u restoranu..."

Izdahnula je te pre nego bilo sta kaze sjeti se svojih razmisljanja. Ne moze tek tako da zaboravi Milana i osjecanja koja ima prema njemu. Zapravo osjecanja koja je imala,mora da pokusa jer Milan je izlaz da se drzi podalje od Mihaila. Ta unutrasnja borba je jako  nervirala, oduzimala joj je i najmanju nadu da ce biti sa Misom, na kraju krajeva zdrav razum je sve sto joj je ostalo jer srce  je ne slusa...

-"Nisi uradio nista lose i ja sam pretjerala..."

Zapocela je pravdanje,  on ne dozvili da nastavi...

-" Ako veceras nemas obaveza voljeo bih da izadjemo negde na veceru..."

-" Javi mi vrijeme"

Nikad prije nije pristala na ovo, a Milan malo sokirano malo srecno uputi smijeh

-" Hocu, volim te Vanjice... A sad idem na predavanje."

On nije skinuo osmijeh sa lica, tako veseo usao je na drugi deo predavanja... Mihailo ga je posmatrao, gotovo da bi mu skocio na onaj sto i udavio ga jer on ima prednost kada je Vanja u pitanj. Sad mrzi sebe jer se nije rodio ranije, jer nema jos koju godinu tako bi Vanja lakse prihvatila njih dvoje, osjecanja bi se iskristalisala i ne bi bila nesrecna pored lika koji izgleda kao da je u 50-tim kom nije do zivota kad stavi te okrugle naocare.

Vanja je raspremila svoje stvari i pregledala Mihailov rad,bez greske je strucan i ozbiljan. Kroz glavu koj prolazi scena od sinoc posle poljubca. Djelovalo je kao da su ga njene rijeci povredile kad je rekla da se ne smije ponoviti nista slicno opet. 

Milan joj je posalo  u 19H  bicu ispred zgrade... Pocela se spremati, jer se zadrzala na pregledu seminarskih i vrijeme je proletelo kao tren. Nesto sto nije znala kada je sredjena u uskoj duzoj crnoj haljini i plavom kaputu izasla iz stana je da je Mihailo upravo tada bio na korak od ulaza. Video je kako sa osmijehom ljubi Milana i ulazi u njegovo auto.

-"Rezervisao sam sjajno mijesto Vanja u tvoj omiljeni restoran"

Milan je vozio obucen u sivo odijelo sa osmijehom na licu. MILAN JE IZLAZ ponavljala  bi svaki put kada  bi sebi dala doznanja da je Milan u opste ne zanima. Ljubazno joj je otvorio vrata,kada su usli povukao stolicu da sjedne... Vratio se Milan koji je nestao u petak.

-" Kako je bilo na predavanju danas?"

Zapocela je  temu.

-"Zakazao sam ih kolokvijum, jesi li ti dobila datume?"

-" Jesam,  javila sam e-mailom prestavnicima, u petak cu im dati smijernice."

-" Ostalo je tu nekolicina studenata za koje znam da ce poloziti. Mali Mihailo Pavlovic  je rodjeni genije, tu je i Lana Martinovic, Ajla Hodzic"

-" Zaista jesu."

Vodili su razgovore fakultetu, a prelaskom na temu "mi" odmah se nekako povuce.

-" Jesi li tazmisljala o upoznavanju mojih roditelja"

Nije razmisljala,nije se Milana sijetila cijeli vikend jer je danju gledala svog zgodnog komsiju u dvoristu, a nocu bez majice hodao je po sobi i mogla ga je posmatrati da on to ne zna.

-"Jesam, za vikend?"

Ciljala je vreme kad mu to ne odgovara  ali on pristane i ako to nije ocekivala

-" Moze Vanja drago mi je da si pristala. Vec sam pomislio da se hladis od nas."

Ljubio je njenu ruku.

-"Da li ces veceras doci kod mene?prenoci, mozemo gledati filmove uz kokice..."