Pogresno savrseni

13

Milan je usao u stan brzinski je grleci... Dala je sve od sebe da odglumi tugu, a sreca je da Milan ne zna njenu adresu inace bi iosao da provjeri njenu majku u to je sigurna.

-,, Vanja sta joj se desilo!"

Vanja pristane na zagrljaj koji joj ni malo ne prija...

-,, Ne znam samo mi je Dragana javila da dodjem cim prije mogu"

Ne zna da laze, nikad nije znala pa je vjesto izbjegavala da udje u pojasnjenja

-,, Mogu poci sa tobom, uzeti neki hotel i biti  uz tebe... Ne zelim da me drzis dalje od sebe kad su ove stvari u pitanju"

Zagrlila ga je i poljubila kako bi sve izgledalo uverljivije, uzbudjenje joj raste zbog vikenda sa Mihailom, svega sto se desilo pre nego je Milan dosao...

-,, Nema potrebe Milane, mozda ostanem i duze jer nemamo sastanke sledece nedelje. I guzva ce biti, a da ides u hotel nema smisla... Javicu ti se kad budem stigla da ne brines"

Odmah ga je poslednjom recenicom sah matirala da ne bi navaljivao da na kraju ode sa njom...

-,, Javi mi obavezno, ako ista zatreba odmah me zovi..."

Klimnula je glavom te pridje kesama

-,, Izvini se svojima i pokloni im ovo u moje ime. Nadam se da ce biti neka druga prilika da ih upoznam..."

Poljubio je i uzeo kese, poverovao je u njene rijeci

-,, Kad kreces?"

-,, Za pola sata samo da mi se telefon malo napuni"

Slagala je, ali dobro s obzirom da joj telefon stoji na punjacu. On je kimnuo glavom i prisao vratima

-,, Obavezno me zovi ako sta bude trebalo, znas da te volim i da mi za tebe nista nije tesko"

-,,Znam Milane, hvala ti"

Ispratila ga je, te zakljuca vrata i udje u sobu gde je Mihailo lezao na krevet i kuckao nesto po telefonu. Podigao je pogled ka njoj te tapnuo mesto pored kreveta gde ona u skoku padne pored njega

-,, Znas da te volim.."

Imitirao je Milana i ludacki se  nasmijao

-,, Ne treba on da te voli to mjesto je samo jedno i ja sam na njemu. Niko ne smije sa te voli je li jasno?"

Poceo je ljubiti njezno po licu, usnama, vratu te ustane

-,, Ajde, idemo pre nego nas mrak uhvati... Mojim autom"

(***)

Cesto bi bacio pogled na njeno zamisljeno lice dok joj ruku ne bi ispustao iz svoje tokom cijelog puta.  Nije morala da mu kaze o cemu razmislja i zasto je zamisljena, citao je njene misli i bez toga... Borio se sa sobom da li da ih prekine, ali cutao je veci deo puta...

-" Uredu Vanja, mozda je sve ovo greska jer si ti ozbiljno lice na tom fakultetu, ja sam student i zbog toga cu da cutim o nama sve dok ga ne zavrsim"

Pogledala ga je nesigurno, svjesna da je i bez objasnjenja znao o cemu je razmisljala.

-" Izabrala si pravu stvar Vanja i sama znas da te ne bih ostavio na miru ako mi ne das sansu da ti pokazem  da za mene ovo nije sala. Nije da se hvalim,ali imao sam sjajnog zivotnog ucitelja koji me ucio da nikad ne odustajem"

Njen osmijeh na luce mu je prijao vise nego ikad, upravo je podsetio koliko ga je terala da se bori za sebe dok je trenirao fudbal i da nije dobio obaveze od oca samo zbog njenih lekcija postao bi najbolji u timu. Ona ga je ucila da odustajanje nije opcija.

-" ako ja i ti uspijemo..."

-"uspjecemo."

Nije ostavio prostora da ista stane posle i prije te cinjenice.

-" dobro, uspjecemo ali sta ce reci nasi roditelji Mihailo... Veru necu moci da pogledam u oci"

Nasmijala ga je

-" Znas Vanja... Ti si samostalna, ja sam samostalan  sve i da se neko pobuni zar bi nas to trebalo dotaci?"

Imao je pravo ali ipak... zive u malom kraju cak i u ovom gradu ih mnogi znaju bice podsmeha i ogovaranja...

-"  Vera me podrzava u svemu, a kad joj kazem za tebe mislim da ce da pravi veselje... Nismo djeca Vanja, odrasli smo i sami znamo sta je najbolje za nas"

Malo je opustio ovim govorom te otisne poljubac na njegovu ruku.

-" 2 dana bez razmisljanja o drugima?"

Klimnula je glavom i pojacala muziku na najjace...