Pogresno savrseni

11

Pala je noc, a posle rucka sa Milanom vratila se u stan kako bi spakovala svoje stvari za viken koji ni malo nije cekala. Bar ne posle dogadjaja sa Mihailom... Spakovala je spavacicu, potom i poklone koje je kupila njegovoj porodici i 2 preslake. Nervozna je, neraspolozena i iziritirana ponasanjem koje je danas imao, bio je grub i ljut!? Bez razloga!

-" Negde se spremas?"

Poskocila je u mjestu kada cuje njegov glas, opet nije zakljucala vrata!? Mihailo se naslonio na vratima dnevnog boravka i skenirao njeno tijelo u svilenoj spavacici. Ocima krene traziti mantil, a osmijeh na njegovom licu joj jasno kaze gde je.

-" Ovo trazis... ne treba ti..."

Bacio je mantil negde niz hodnik i isti tren vratio pogled ka malom kofercicu na sred dnevnog boravka. Ne ostavlja nista slucaju pa je i ulazna vrata zakljucao

-" Gde ides Valentina?"

Dozu sramote koju osjeca pred njim ne moze opisati, kao ni osjecaj koji ima dok mu odgovara na pitanje.

-" Milan i ja idemo za vikend da..."

-" Javi Milanu da se Nadica razboljela i da moras da ides kuci."

Ostro je rekao povisenim tonom stavljajuci joj doznanja da nece dozvoliti da ode sa Milanom niti da ce imati prostora za raspravu.

-" Mihailo, ne mozes..."

-" Mogu! Ne igraj se sa mnom Vanja! Javices mu!"

Strogo je rekao, te se ispravi i prekrsti ruke.

-" Ovo je neka prijetnja Mihailo!?"

Hvatala je nervoza, ne moze da dokuci sta mu je niti shvata cemu taj hladni izraz lica i strog glas. Ispred nje nije bio Mihailo koji uvijek popusta prvi put ga vidi ovakvog!

-" Ako mu ne javis Vanja, prebicu ga i naterati ga na silu da te izbaci iz svoje glave. I ne! Ne salim se uradices to ili cu ga ja prebiti otici u zatvor i zavrsiti sa fakultetom!"

Disao je duboko, bijesno i spremno da svoje rijeci pretvori u dijela. Gledala ga je u oci i borila se sa sobom da li da mu se inati i vrati mu za ono danas.

-" Mihailo izadji iz stana, ne mozes ti meni da naredjujes sta cu da radim"

Sjeo je na trosjed i i dalje je hladno posmatrao.

-" Tebi ne, ali tvoja odluka ce da bude od vaznosti za Milanov i moj zivot!"

Ni traga od toga da se sali, vrlo je ozbiljan svakom svojom recenicom. Cekao je njen odgovor, spreman da ispuni svaku svoju rijec.

-" uredu Mihailo uredicu to, sad mi objasni ponasanje od danas..."

Na njegovom licu nije bilo olaksanja, izgledao je kao da je ocekivao i njenu odluku i njeno pitanje koje je postavila. Kao u uvijek Mihailo nema dlake na jeziku i kaze sve sto misli pa je i ovoga puta ostao iskren...

-" Imam osjecaj da sve radis samo da bi me povredila i napravila budalom"

Njen pogled djeluje zbunjeno ovim zakljuckom.

-" Ne gledaj me tako, ljubili smo se samo dan prije nego sto si otisla sa njim na veceru sa uskom haljinom. Jos si ga poljubila..."

-" Mihailo..."

-" Nemoj ti meni Mihailo Vanja, zbog tvojih glupih odluka sam se morao istresti na drugima i posle glumiti kako mi je zao. Nisu to glupe odluke, strah i neodlucnost su zapravo!"

-" Kakve odluke ocekujes da imam? Ti imas 23 Mihailo."

Nije ni trepnuo, ovo ga vredja.

-" Za tebe sam mali neizivljeni balavac je li Vanja?"

Bijesno je pitao

-" ti si ozbiljna zena, koja zna sta zeli? A ja sam balavac... Da ocigledno ti to tako gledas!"