Pogresno savrseni

12

-" Smanji ton Mihailo!"

Opomenula ga je jer su njegove rijeci bile ostre i direktne.

-" Sta ti zelis od mene? Ne shvatam, imas divnu devojku, zlatne 23. Treba da uzivas i da iskoristis svoj zivot"

-" Opet mi govoris da sam neozbiljan i da trebam da odrastem!?"

Bio je bijesan, a ona u pokusaju sa ne kaze istinu jos vise pogorsa njegovu nervozu.

-" Ne, govorim ti da sam ja starija zena od tebe, razmisljam o porodici i deci... Nemam vremena da se igram macke i misa sa tobom!"

Ustao je i krenuo ka njoj, a tako bijesan terao je da se odmice korak po korak sve do zida koji blokira njeno bjezanje. Kad je god prikuca za zid desi se poljubac, grub i strastven... Medjutim ovaj put je drugacije stajao je nasprem nje ali nije je pribio niti zarobio

-" Da li ti ja djelujem kao da se igram macke i misa?"

-" Mihailo necu ti upropastiti najljepse godine, ti si musko i..."

-" I jebeno te molim da mi das priliku da ti pokazem da nisam balavac i neizivljeni momak! Dozvoli mi Valentina da ti pokazem da sam dovoljno zreo da te volim, vjerim i stvorim porodicu sa tobom!"

Njegov pogled je iskren, njegove rijeci joj griju srce. Momak iz snova stoji ispred nje i moli je za priliku.

-" Ne shvatas Misa, ljudi ce nas osuditi..."

-" Boli me briga Valentina sta ce ljudi reci... Nisam kao drugi momci, odrastao sam prije vremena i nije mi zao jer da nisam takav ne bih te osvojio..."

Njezno prisloni svoju ruku na njeno lice i krene je maziti dok mu oci imaju neki cudan sjaj

-" Ne bi moja stroga profesorica podrhtavala od mog  dodira niti me ljubila strasno. Ovakav sam spreman da ti pariram, a kad nas pogledas  djelujemo tako skladni i savrseni. "

-" Ne gledaj me tako, poljubi me"

Zapovjedila je kao dijete kroz osmijeh, a takav poljubac i dobije... dug, njezan i pun emocija.  Povukao je u svoj zagrljaj tako da se smjeste na krevet. Mazio je njenu kosu dok ona lezi na njegove grudi.

-" Za nas ne smiju sa saznaju Mihailo, ne jos... Kad za par meseci zavrsis fakultet."

-" Uradicu sve sto je potrebno, cekacu kraj fakulteta i reci cu Veri  za nas. Necu da krijem da te volim nakon sto ti pokazem da sam ozbiljan"

Znala je koliko je ovo pogresno, ali je u njegovom zagrljaju javila Milanu da joj je majka bolesna i da ce ostati za vikend kod nje.

-" Ako si se spakovala idemo negde za vikend..."

-"Gde?"

Okrene se ka njemu i dalje naslonjena na njegove grudi.

-" More ili planine?"

-" Planine..."

Osmah je rekla, a on uzme telefon i u tisini nesto iskuca.

-" Hajde idemo..."

-" Gde?"

-" Iznenadjenje Vanja..."

-" Cekaj moram da se prepakujem, bice hladno..."

Tako se osjecala srecno jer ide sa njim, jer je pored njega jer je on opet gleda  onim posebnim pogledom koji samo on ima. Mozda grijesi  ali zasluzuje da bude srecna...

Spakovala se, a zvono na vratima je omete  u saopstenju da mogu krenuti.

-" Milan..."

Rekao je tiho, da bi se njoj razum konacno vratio.

-" Mihailo molim te idi u sobu i ostani tamo dok ne ode."

Namrstio se ali obecao je da ce sve uraditi za njihov odnos pa je  prosao u sobu bez rijeci.