Proklet *Završena*

6.

U tom trenutku se Izabel vratila unazad kako bi Sara izašla sa autom. Nakon što je Sara otišla, Izabel je ostavila auto van dvorišta i praktično uvalila u ruke Lorenzu jednu kesu. Nakon što mu je dala kesu, okrenula se i krenula ići van.

- ,,Što si nadrkana Bambi?" Izabel se okrenula i kratko rekla ,,Nervira me ta doktorka. I jasno je da se ložiš na nju. Neću ti govoriti šta da radiš, to je tvoj život." slegnula je ramenima. Bila je razočarana i to je Lorenzo primetio. Njemu je Izabel bila jako važna, gledao ju je kao sestru i nije želeo da im sada odnos propadne. I to zbog Sare. Izabel je krenula izlaziti međutim Lorenzo je spustio kesu te krenuo za njom. Uhvatio ju je za ruku, okrenuo ka sebi i zagrlio.

- ,,Bambi, neću da se svađamo zbog Sare. Okej? Jel si ti ljuta zato što sam ja rekao da joj daš prednost?" Izabel je odmahnula glavom.

- ,,Pametniji popušta. Svakako nije bitno, samo ona nije dobra za tebe." 

- ,,Mmm.. Kako se ona brine za mene. Hajde idemo moja Bambi ja da jedemo sladoled." Izabelina slabost jednako sladoled. Izabel ga je zagrlilajednom rukom te su krenuli ka njegovoj kući.

- ,,Ozbiljno to mislim. Sećaš se kako smo se sudili sa njenim ocem." Rekla je te zakolutala očima. To je bio pravi pakao. 

- ,,Kad smo kod Migela.." kaže dok otvara ulazna vrata ,,Nema ga." Iazbel se odmakla od njega i gledala ga širom otvorenih očiju.

- ,,Ne gledaj me tako. Nisam mu ništa uradio. Zaista." Nakon što su došli u salon, Lorenzo se kao i uvek zavalio na kauč a Izabel im je otišla po sladoled. 

- ,,Koji želiš ukus?"

- ,,Tvoj omiljeni, da menjamo malo." Njen omiljeni ukus je bila jagoda dok je on to non stop menjao. Jednom rečju nije imao omiljeni ukus, voleo je sve ukuse podjednako.

Izabel je spustila na sto sladolede te legla pored njega. Stavila mu je glavu na grudi te upitala ,,Kakva je Aurora?"

- ,,Brzo se nervira." objasnio je kratko.

- ,,Franceso i ona.."

- ,,Ne pominji." Salvador je ušao i gledao ih prekrštenih ruku ,,Vi ste jedini koji jedu sladoled u martu." Lorenzo je tada ustao te sklonio stvari sa fotelje da bi Salvador seo na istu.

- ,,Kuća ti je u haosu."

- ,,Znam. Dala je otkaz ona žena nakon što sam otišao za San Severo."

- ,,I ne planiraš da zaposliš nekog novog?" ubaci se Izabel u razgovor.

- ,,Razmisliću. Ali ovako lakše nađem stvari." 

- ,,Da znaš da večeras kreće paket iz Irske." Rekao je kratko te izašao, nakon njega je ušao Dominik. Lorenzu je prošlo kroz glavu da mu je kuća kao autobuska stanica, izlazi i ulazi ko poželi. Niko ni ne kuca.

- ,,Dominiče?"

- ,,Ja sam došao da te pitam imaš li šta sa Migelovim nestankom?" Lorenzo je zakolutao očima, taman što je želeo da mu odgovori Dominiku, Izabel je rekla ,,Nije. Šta tebe briga? Da mu ti nisi nešto uradio? I da je uradio nešto Migelu, to je njegova stvar." 

- ,,Bambi, šta ti je? Što se brecaš na Dominika? Samo je pitao." Upitao ju je smireno Lorenzo, tada je Izabel spustila loptu. Nije mu bilo jasno čemu takav stav prema Dominiku.

- ,,Idem da posetim Huana, nema druge. Obećao sam doktorki." uzeo je jaknu i izašao napolje. Nastala je neprijatna tišina.

- ,,Meni je fascinantno što si ti uvek mala maca kada ti Lorenzo nije tu." rekao je otrovno Domnik.

- ,,Nisi svestan koliko te mrzim." rekavši ovo prošla je pored njega te izašla.