Proklet *Završena*

7.

- ,,Ti znaš da ja nemam ništa protiv toga što je sve ovo tvoje. Poštujem to skroz." započeo je Lorenzo, Alehandrov pogled mu se nije sviđao. Bilo je jasno da i nije za to da pusti Migela. Alehdandro i Lorenzo su uvek imali korektan odnos, nikada nisu bili previše bliski ali isto tako nikada nisu imali problema. Zalagali su se za iste stvari, Lorenzo je komandovao u svom delu, Alehandro u svom i tu nije moglo biti pšroblema. Lorenzo je itekako svestan da je njihovom gradiću više dosadio sudija poput Migela, ali opet nije bilo u redu da taj čovek tek tako završi ,,Vidi, znam da nam je svima više pun kurac Migela, ali.."

- ,,I ti isto znaš, siguran sam, da te ja poštujem do neba. Ali ne traži od mene nešto nemoguće. Sudija će zažmuriti jednim okom na naše postupke ili ćemo mu oba oka izvaditi i poslati ga na ovaj svet."

- ,,Alehandro, to je skroz očekivano. Samo mi daj šansu, rekao si da me poštuješ i ja znam da je to najpre zbog svega što sam uradio za tebe i tvoje momke. Nikada ne bih uradio nešto štetno za naš posao, pa i ja sam u njemu. Pusti Migela, ja ću ga pridobiti." Tada ga je Alehandro pogledao ozbiljno, da to nije čuo iz Lorenzovih usta, nikada ne bi poverovao u to. Migel je bio čovek od principa i ako to Lorenzo nije uspeo promeniti pre tri godine, niko neće moći. Ali razlog zbog kog mu veruje i siguran je da je Lorenzo ozbiljan po ovoj temi je taj što on nikada ne bi tvdrio za neštoza šta je siguran. Nije isto kao pre tri godine, Lorenzo sada u šaci ima Saru. Siguran je da će ona promeniti Migelov stav, a ako ne promeni to neka bude njegov kraj.

- ,,Dobro. Pustiću ga." rekao je mrzovoljno, veruje mu ali opet ne želi više ni da se bakće sa Migelom.

- ,,Samo mi veruj i opušteno."

- ,,Dobro, očekujem te večeras, otvaramo nešto novo."

- ,,Opet neki klub?"

- ,,Da, da.."

- ,,Navratiću neki drugi put, želim da se odmaram."

- ,,Poslao sam ti cveće u bolnicu, mislim cveće je za tvoju advokaticu a onaj tvoj omiljeni viski da nam brže ozdraviš."

- ,,Znam, znam. Hvala ti."

- ,,Očekujem te večeras onda?" Lorenzo je slegao ramenima rekavši ,,Ako već moram."

- ,,Povedi i advokaticu."

- ,,Rođendan joj je, trebao bih joj nešto spremiti svakako."

- ,,Najveću tortu ću da joj naručim."

- ,,Izabel ne voli torte, samo sladoled." kaže dok obojica koračaju ka Lorenzovom autu.

- ,,Onda će ceo klub biti pun sladoleda."

- ,,Ne voli ona to baš tako direktno. I Alehandro od kada ste bili u srednjoj školi zalepio si se za nju. Izgleda da se ti njoj ne sviđaš, nemoj da se napiješ i praviš neke skandale. Nemoj da ti zameram nešto, znaš da je meni Bambi bitna." Alehandro je zakolutao očima.

- ,,Nije valjda da vas dvoje imate nešto." Lorenzo se nasmejao.

- ,,Ona mi je poput sestre, najrođenije."