Proklet *Završena*

4.

Začuvši kucanje na vratima, Lorenzo koji živi sam, primoran je da otvori ista. Sišao je niz stepenice sa peškirom oko vrata i četkicom u rukama dok je još uvek prao zube. Otvorivši vrata šokirao se videvši Saru. Ona je prošla ispod njegove ruke te ušla u kuću.

- ,,Da, da uđi slobodno. I osećaj se kao u svojoj kući." bio je ironičan i pomalo nerazumljiv jer je držao četkicu u ustima. Sara se spremala da ga pita nešto no on je prvo morao da završi svoju jutarnju rutinu. Krenuo je uz stepenice kako bi otišao do kupatila na spratu i Sara je išla za njime. Prva vrata levo na spratu je bilo kupatilo. Lorenzo je ušao i Sara odmah za njim. Ispljunuo je pastu te rekao ,,Je l' mogu ja svoje zube na miru da operem."

- ,,Moram te nešto pitati." bila je nervozna. Lorenzo je znao da nešto nije u redu. Izašao je pre sedam dana iz bolnice, doktorka je zakasnila da poželi brz oporavak. A i smatrao je da on sigurno nije čovek kome bi on poželela brz oporavak.

- ,,Pitaj." oprao je četkicu te je vratio na mesto, zatim je uzeo hidrogen i krenuo da ispira usta. Sara ga je gledala otvorenih usta, pitala se da li to radi da bi je nervirao ili je prosto lud.

- ,,Šta radiš to pobogu?"

- ,,Beli zubi sigurno neće biti sami od sebe beli."

- ,,Hidrogen ti šteti zube."

- ,,Ja nemam taj tvoj medicinski fakultet ali me poslušaj i radi isto. Pusti ta vaša doktorska predavanja i gluposti. Zubi su mi em zdraviji em belji." obrisao je usta te se okrenuo ka njoj pa ostavio peškir.

- ,,Hoćemo li da razgovaramo u mom kupatilu? Malo je uvrnuto, meni bi bilo draže da odemo u sobu." Sara je zakolutala očima te izašla. Sišla je niz stepenice i čim je on sišao upitala ga ,,Da li si uradio nešto mom ocu?" Lorenzo ju je gledao oprezno. Pokušao je da shvati da li ona zaista to misli? Bio je siguran da ipak ne, jer da misli ne bi došla. Ovo pitanje je bilo retoričko, ona je želela pomoć.

- ,,Ne. Pretpostavljam da želiš da želiš da saznam ko je to uradio?" Sara je klimnula glavom u znak da, Lorenzo se samo nasmejao.

- ,,Zašto se smeješ?" bila je uvređena.

- ,,Zašto bih to uradio? Migel je čuveni sudija koji se ne može potkupiti. Bilo je očigledno da će ovako završiti."

- ,,Završiti? Nemoj tako da govoriš!"

- ,,To je stvarnost. Biti sudija u gradu gde mafija vlada je težak posao. On je glumio sveca. Ne može to tako."

- ,,Naravno da moj otac neće pustiti da ubice budu na slobodi!" oštro je rekla.

- ,,Doktorko, smiri strasti. Ja od njega nisam tražio da pusti neke ubice, tražio sam da mi ne zatvori kolegu, on nije hteo. Dok ubice vladaju svetom, on našao da deli pravdu ovde. Reci mi, jesi li čula da je neka žena ovde u kraju ubijena, silovana? Umiru samo krivi. " Sara je ćutala. To je bila činjenica, ceo grad, pogotovo kraj gde Lorenzo živi je bio miran. Nisu se dešavala masovna ubistva. Niko ovde nije žalio za silovanom sestrom, ćerkom majkom ili ubijenom nedužnom osobom. On nije dozvoljavao da ovde živi bilo ko. Ko god da je umro, umro je samo jer je bio kriv. Ceo njihov gradić je takav, možda negde ima propusta ali u suštini nevini ne nastradavaju. Zato i policija ćuti za većinu stvari, samo je Migel taj koji glumi nešto i ne dozvoljava im da rade svoj posao Lorenzo i njemu slični.

- ,,Ti očekuješ da neki sudija pusti dilere na slobodu?"

- ,,Ti isti dileri tebi neće tebe naterati da kupiš tu drogu. Ali neki ubica će te ubiti ako mu se nađeš na putu. Isto, ako se svidiš nekom psihopati silovaće te. Bez razloga, nisu mu ništa uradila. U suštini, tvom ocu bi bilo bolje da ode i lovi takve ljude a ne nas koji dajemo izbora i nikoga ni na šta ne prisiljavamo."

- ,,Tu drogu kupuju i mlade osobe, predroziraju se i umru."

- ,,Vidi, shvatam da si ti doktorka. Sve je to super, ali znaj da od nečeg moramo umreti. Bolje da umrem jer sam svojevoljno konzumirao drogu nego jer sam prošao ulicom gde je bio vatreni okršaj nekih budala i oni me ubiju bezveze." pričao je opušteno kao da je droga neka dobra stvar. Sara ga je gledala zaprepašćeno.

- ,,Odvratno je jer se time vodiš." izvadila je iz torbe sliku sestre i sebe i rekla u suzama vikajući ,,Moja sestra je umrla od droge i zato moj otac daje sve od sebe da stane tome na put. Ti ne znaš kakav je osećaj kada deo sebe sahraniš pod zemlju. Ti si jedan psihopata kojem se jebe za druge. Deca od te iste droge umiru." 

- ,,Ne znaš ti ništa doktorko." iako je ona bila i više nego iznervirana, on je bio smiren.

- ,,Sestra ti je sama sebe ubila. Ja je nisam terao da se drogira." rekao je surovo i tada je ona poludela i izvadila pištolj iz torbe te uperila isti u njega.

- ,,Pucaj, spasi me." rekao je sarkstično. Znao je da nema smelosti da to uradi.  

- ,,Nadam se da ćeš jednog dana goreti u paklu." ispustila je pištolj i pošla ka izlazu.

- ,,U mom svetu potegnuti pištolj na nekoga a ne pucati je isto što u tvom svetu odvesti nekoga na operaciju i predomisliti se da ga operišeš jer ti se ne sviđa ta osoba." Sara se vratila i ubitačno ga pogledala.

- ,,Ozbiljno?"

- ,,Dva puta si imala priliku da me ubiješ, ako bude prilike treći put se ne predomišljaj."

- ,,Pravda sve na kraju stigne i tebe će."

- ,,Pravde nema. Da ima ja bih bio danas možda doktor poput tebe. Sestra bi mi bila advokat možda, a ne prostituka, brat bi mi možda bio sudija da je živ i slično. Tvoj otac treba da kažnjava onog ko je troje dece razdvojio eto tako, a ne mene koji nije terao njegovu ćerku da se drogira." Sara ga je gledala zbunjeno.

- ,,Šta je sa tvojom sestrom i bratom.." Lorenzo ju je prekinuo ,,Tvoja sestra je imala psihičkih problema? Depresija možda, na slici koju si pokazala sam video rezove po ruci." 

- ,,Kako ti.."

- ,,Ti si ljuta na svoju sestru ali ne znaš kakav je osećaj kada svetlosti nema. Verovatno vam je umro neko u porodici, šta znam ja. Bol lečiš još jačim bolom. Ne pitaj kako znam." namignuo joj je i pokazao rukom ka vratima ,,I ne krivi mene, ja joj ne bih dao drogu već je odveo kod psihijatra. Tvoj otac i ti niste obraćali pažnju na nju, ne krivite nikoga pa čak ni onog ko joj je tu drogu dao. Doviđenja doktorko."