Poruke koje ti nikada neću poslati

Part 5

Hej,

Večeras samo da ti kažem da mi je hladno i da bih volela da si sada tu da mi greješ ruke. Da me zagrliš tako čvrsto da zaboravim na sve probleme i hladnoću, jer su nam srca toliko blizu da imam osećaj kao da su i ona zagrljena. Sanjala sam te sinoć, kako mi se smeješ i ne mogu da se nagledam tog bisernog osmeha. Tog iskrenog, dečijeg smeha. Rumeni obrazi koje obožavam da dodirnem, da uštinem. Ovog puta nisam smela, jer sam znala da je san, a htela sam još malo da mi se igraš sa kosom i da pričamo o tome kako ćemo u bašti imati ljuljašku ispod velikog drveta i kako ćemo sedeti i zajedno popiti po pivo. Posmatramo kako su nam se svi snovi ostvarili, kako imamo nešto najvrednije, našu ljubav. Borila sam se za nju i kada je izgledalo da nema natrag. Zato što sam znala, da je ova ljubav, nešto van vremensko, nešto što je vredno truda i rada. Gledala sam u te smeđe oči i videla ceo svoj univerzum u njima. Eh, kad bi ti samo znao koliko obožavam svaki delić svog života otkad si ti u njemu. Da mi kažeš da sam nespretna, da mi kažeš da sam prelepa... Znaš da ponekad volim da te udarim po čelu kada pričaš gluposti. Kada mi tu istu ruku poljubiš i uhvatiš kao da je tebi nešto najbitnije. Nisi ni svestan, koliko mi malim stvarima upališ vatru u srcu. Želim da mi legneš na grudi i da tako dočekamo svako jutro. Hvala ti što brineš da li me jako boli stomak, da li sam položila ispit... Ja sam ovo što jesam zahvaljujući tebi. I u dobru i u zlu, učio si me nečemu, nesvesno. Dok se sve zvezde ne ugase, imaćeš moje srce. Pa i posle toga, moja se duša odavno preselila kod tebe. Nasmeši mi se i danas, čisto da mi ulepšaš dan.

Ne mogu da se naljutim na tebe. Znaš. Tebi, bubo, sve moje pripada.
Volim te.

"Pisala sam o tebi dok si me boleo, pisala sam tebi kad si me voleo. Volela sam te dok me je duša bolela, volela sam te dok mi je nada falila. Sanjala sam te dok te nisam imala, sanjala sam kako sam te grlila."

Tvoja.