Hej mili dečače,
znaš li da mi nijedne usne osim tvojih nisu prijale? Nije da ih je bilo previše, sve su to bile greške, vapaji moje duše za malo pažnje i malo ljubavi. Dok tebe nije bilo. Koliko je samo pogrešno bilo nasmejati se bilo čemu bez tebe. Osetiti nečiji zagrljaj, a da nije tvoj. Kakva je to kazna bila. Gledati te preko ekrana, ne znajući gde si, kako si, sa kim si. Kao da mi fali pola tela. Zaboravila sam zamalo kako se smeješ, a eto, to mi je bilo nešto što me je držalo u životu. Čula sam tvoj smeh u glavi i išla napred. Sve dok te nije bilo u blizini, bar da te vidim na ulici, da mi srce zaigra, osećala sam se kao hodajući leš. Sada kad te vidim ispred sebe, kada mogu da ti dotaknem lice kada poželim, da te zagrlim i stisnem pored sebe, svet je prelepo mesto. Mesec dana bez tebe je bilo kao godina. Ne mogu ti opisati osećaj u grudima kad sam te videla. Srce mi je zatreperilo i kolena su mi zaklecala, kao kada sam se zaljubila u tebe. I ponovo, ponovo sam se zaljubila u tebe, skočila ti u zagrljaj i udahnula taj miris koji mi je kao opijat. Nežno si naslonio ruku na moj obraz i pomilovao me. O Bože, kako da nazovem ovaj osećaj, kada te volim sve više i više, jače i jače, kako vreme odmiče? Da me sto puta pitaju da biram između svog života ili tvog, znaš da nikada ne bih dala na tebe. Ti si moja duša, moj životni partner i ljubav koja me čini boljom osobom. Ono 'nešto' što me podstiče da se trudim, da sijam, da dam sve od sebe. Znam da si mi najveća podrška, znam da u tebi uvek imam oslonac i nekog svog.
Zato te nikad neću napustiti. Uvek ću biti uz tebe, voleti te najviše i najjače i bodriti te u svemu. Obasipati te poljupcima i zagrljajima i nikad ti neću dopustiti da zaboraviš šta znači biti voljen. Moje srce će uvek biti uklesano tamo negde u tvom, ja sam sve tebi posvetila, i ne žalim. Volim te onako kako retko ko voli danas. Ti si moj Mesec, moje Sunce i zvezde. Nešto što nikada neće prestati da sija u meni. Dok pišem ovo, plačem, jer je u meni tolika količina ljubavi, bojim se da ću te prepasti njom. A samo da znaš kako moje srce gori za tobom...
Jednog dana, kada sednem u dvorište da pijem kafu, želim da si ti pored mene. Da se smejemo i možda i posvađamo po koji put, eto radi reda. Da gledamo jedno u drugo isto onako zaljubljeni kao i kada smo se zaljubili prvi put. Da naše zauvek bude duže od svih vremena i da naše noći budu mirne i spokojne. Da se budim u tvom zagrljaju, kraj tvog srca. Takav mi jedan manji smak sveta treba. Moj mali dečače, kad me neko pita, da li postoji prava ljubav, ja ću im pričati o nama. Pričaću im o tebi. Mada ne znam da li ću uspeti da kažem sve rečima, ali potrudiću se. Da svi znaju kako sam te volela, volim i voleću. Znaš, onako kako samo mi umemo.
Večeras te još više volim,
Tvoja.
VOCÊ ESTÁ LENDO
Poruke koje ti nikada neću poslati
ContoPre nego što zaspim, kada se probudim, čak i u najvećoj gužvi, moje misli uvek lete na samo jedno mesto. Adresa je uvek ista, primalac takođe. Često zamišljam, da li ljudi oko mene mogu da osete sve moje emocije, jer su nekada toliko jake da žele da...