DILAJLA

Drugo poglavlje

Sadašnjost

Pulsirajući bol u glavi, koji je na trenutak minuo se vratio poput talasa bola i prostrujao kroz moju lobanju. Zajaukala sam i zatreptala, osetivši snažni poriv za povraćanjem. U sledećoj sekundi izbacila sam sadržaj želuca pored sebe i protrljala slepoočnice. Sekundu kasnije mi je nečija ruka pružila flašicu vode, a ja sam podigla pogled ka osobi koja je stajala iznad mene.

Bila je to devojka, možda malo mlađa od mene... dala bih joj najviše dvadeset tri godine. Raščupane crne kratke kose, umazane maskare i sa blagim osmehom na licu. Oprezno sam preuzela flašicu od nje, zahvalila se i otpila. Crnokosa devojka se smestila pored mene i naslonila na ogradu.

"Ja sam Kara, a ti?", njen glas me je naterao da ponovo pogledam u nju, kada mi je pružila ruku.

"Dila", uzvratila sam, prihvatajući njenu ruku.

"Gde se nalazimo?", posmatrala sam okruženje oko nas, zapažajući još desetak devojaka. Neke su onesvešćeno ležale, a neke su stajale, naslonjene na rešetke nečega što je ličilo na kavez u koji smo zatvoreni.

"Ovo su boksovi magacina koji pripadaju Gejbrijelu Monteri. Znaš ko je on?", upitala je, nagnuvši se ka meni, zbog čega sam primetila ubode od igle u venu njene ruke. Imala sam identične.

"Nažalost", promrmljala sam, posmatrajući dva čuvara koja su stajala na jednom ulazu u magacin i još dva koja su stajala sa druge strane vrata. Još jedan je sedeo na stolici u sredini - preko puta nas, a pored njega je stajao šesti koji je jeo nešto. Svi su izgledali raspoloženo kao i jelo staro tri dana i svi su nosili puške preko ramena.

"Hej, imaš li telefon?", okrenula sam se ka Kari, kada mi je istog trenutka dodala pripejd telefon, a tada sam shvatila i zašto je to uradila.

"Nema signala", očigledno sam rekla, a ona je klimnula.

"Zato su mi i dopustili da ga zadržim", dodala je, dok sam joj vraćala telefon.

"Posle tebe su doveli još tri devojke, a ubrzo su te iste devojke nadrogirali i izveli", nastavila je razgovor, dok sam ja posmatrala kretanje čuvara i mogući izlaz odavde. Svi su bili strogo čuvani.

"Pa?", tupo sam zatreptala, kada sam videla Karin pogled koji je govorio da nije završila.

"To znači da nisi za upotrebu", očigledno je pojasnila.

"Kako to misliš, za upotrebu?", istog trenutka kada sam to upitala, došlo mi je do mozga na šta je mislila. Devojke koje dovode ovde su one koje idu dalje na aukcije ili pak dalje u promet, ukoliko su previše "prljave" za pravi posao. Dejv mi je objasnio sve o tome kako ovaj svet funkcioniše. Kako god okrenuli, kartel dobija novac od devojaka bilo da one budu prodane na aukciji ili stavljene u promet kao striptizete, devojke na ulici ili devojke za privatne klijente.

Poslednje tri se dele na prljave devojke.

Striptizete su one koje donose prihod od plesanja i povremenog ili stalnog odnosa sa klijentima. Devojke na ulici su one "najprljavije" za kartel i nemaju šta drugo da rade nego da ih stave uz nadgedanje na ulicu. One tako privlače klijente uz izazovnu odeću. Devojke za privatnost su u zatvorenom; one su uglavnom već poznate klijentima, koji dolaze njima ili one odlaze po pozivu.

"Tebe i mene nisu obeležili", pojasnila je, pokazujući rukom na moj zglob, "Ja sam mula, imam pošiljku prekosutra. Verovatno će i tebe da dodele nekom sektoru jer te nisu ubacili među striptizete i ulične devojke."

Sama pomisao na gadosti kojima se bave karteli mi je naterala želudac na povraćanje. Otpila sam još jedan gutljaj vode kako bih se smirila i razmislila kako da preživim ono što će sledeće da se desi. Znala sam da zbog onoga što imam protiv njih, Gejb neće narediti moje ubistvo, što bi značilo da sam za sada živa. Bezbedna? Ne bi se reklo.