DILAJLA

Sedmo poglavlje

Kao što je Gejb rekao, Rejvenov auto me je tačno na vreme čekao na raskrsnici. Uverivši se da me niko ne prati kada sam se usput par puta okrenula, smestila sam se na udobno kožno sedište Randž Rovera.

"Novi auto?", započela sam neobavezno, kada je Rejven pokrenuo auto. Pogledao je u retrovizor, proveravajući da li me je neko pratio pa mi je uputio pogled iskosa i dalje ne pružajući odgovor.

"Prošlog puta si imao BMWa", pojasnila sam, stavljajući pojas.

"Dobio sam ga na opkladi", kratko je odgovorio, vraćajući pogled na put ispred sebe.

"Neko ti je dao auto?"

"Nije baš imao izbora. Uvek uzmem ono što želim, svidelo se to nekome ili ne", skrenuo je u sledeću ulicu, čija svetla su sada prigušeno osvetljavala zidove ispisane grafitima, sa sta"klenim flašama pocepanim po trotoarima, beskućnicima i prostitutkama po uglovima. Zašli smo u mračniji deo grada.

"Šta?", dodao je, primetivši moju reakciju na njegov odgovor na to da uvek dobije ono što želi.

"Ništa, baš ništa", slegnuo je ramenima na to, parkirajući se stotinak metara kasnije. Zaustavivši auto, okrenuo se ka meni, izvadio pištolj i proverio municiju. Posmatrala sam šta radi, uočavajući njegove gipke pokrete prstiju koji barataju oružjem. Pogled mu je bio strogo koncentrisan na predmet u ruci. Na kratko je okrenuo glavu, posmatrajući ulaz kluba ispred koga su se punili redovi ljudi koji su ovog vikenda izašli u provod. Zatim se okrenuo ka meni.

"Biće racije... mi smo racija", okrenuo je pištolj i pružio mi ga.

"Imam pištolj", objasnila sam, i dalje bacajući pogled ka ulazu.

"Znam", nisam registrovala Rejvenove reči, sve dok nisam primetila da me i dalje posmatra i čeka da uzmem pištolj. Imali smo kratak susret pogledima, koji je izgledao kao večnost. Videvši da i dalje čeka da uzmem pištolj, preuzela sam ga i stavila u pojas farmerki.

"Koji je plan?", dodala sam, kada je Rejven bez reči izašao iz auta.

"Rejvene", dodala sam, pokušavajući da stustignem korak sa njim pri izlaženju iz auta. Naglo se okrenuo, zbog čega smo se umalo sudarili. Odaljila sam se za korak, dok je govorio.

"Biće opasne akcije jer je Gejb itekako besan zbog onog napada na robu. Samo se drži mene", okrenuo se kako bi nastavio ka koloni ispred kluba ali to nije bila moja namera.

"Ja ne idem", reči koje sam izgovorila naterae su ga da se zaustavi i delom okrene ka meni.

"Nemam vremena za ovo Dila. Kreći", pružio je korak, ali ja sam nastavila da stojim u mestu, što je primetio i kao oluja se ustremio ka meni.

"Ozbiljna sam Rejvene, šta ću ti ja? Nemam neko iskustvo na terenu i koči ću te u tvom monstruoznom planu da uništiš svet. Ja sam samo devojka, nemaš koristi od mene", bila sam u šali kada sam spmenula monstruozno uništenje i on je to očigledno shvatio jer je počeo podrugljivo da se smeje.

"Ona je samo devojka", rekao je sam sebi, smejući se u stranu. Zatim se naglo uozbiljio i nagnuo ka meni, zbog čega smo se sada nalazili veoma blizu jedno drugom, toliko da sam mogla da mu osetim dah pomešan mirisom cigareta i žvake od mente. Njegov parfem je poput afrodizijaka dopreo do mojih nozdrva.

"Da si samo obična devojka, ne bi bila ovde, sa mnom. Ni meni nije drago što moram da te vodim ali to je bila Gejbova naredba, zato kreći pre nego što nas neko vidi kako pravimo scenu. Zamisli kakvu bi popularnost dobili pripadnici Spajdersa. Upravo ulazimo u Rubikovo osinje gnezdo, s toga, okruženi smo Nikolasovim ljudima", još više se nagnuo ka meni, čineći razgovor intimnijim, "Ukoliko nastavimo još malo da stojimo ovako, bolje da napišemo naziv "Gejbovi ljudi su ovde, spremite se!", nagnuo je glavu u stranu, pokušavajući da vidi da li sam razumela. Skupivši usne u crtu, blago sam klimnula glavom.