DILAJLA

Uvod

Osećaj ekstaze u organizmu za koga se često vezuju reči "ispunjenost", "razdraganost", "dugine boje", su samo neki pridevi koji opisuju moje trenutno stanje.

Muška silueta krupnih ramena i zamagljene glave u mom pogledu mi je odvezala steznik ispod lakta leve ruke, nakon što sam osetila ubod u venu. Pomrmljao je nešto poput: "Odmori se, biće duga noć", te me je lagano naterao da se naslonim na gvozdenu ogradu prašnjavog podruma i odaljio se, nakon što mi je rekao da stegnem gazom venu.

Zaškiljila sam, pokušavajući da razaznam okolinu, boreći se sa tamnim mrljama koje su mi maglile vid. Na sebi sam osećala prve zrake sunca koji su se probijali kroz štrokave, umazane i masne prozore pri vrhu zidova. Ekstraza je delovala, čineći moje udove mlitavim. Prljavi i smrdljivi krevet poda mnom je ulegao pod mojom težinom.

Pokušala sam da se okrenem na jednu stranu ali šake kao da su odbijale poslušnost, a laktovi su mi se opuštali. Popustila sam pred delirijumom, dopuštajući mozgu da isključi spoljašnje zvukove i buku koja je dopirala iz neposredne blizine. Na kraju, ostala sam neudobno naslonjena na ogradu, sa glavom koja se naginjala ka grudnom košu. Kosa mi je pokrila lice te i gadne masnice i ogrebotine koje već nisam osećala pod naletom duginih boja.

Kada sam petnaestak minuta ranije u zabuni promrljala muškoj silueti: "Šta mi daješ jebote?!", hladno i odsečno je odgovorio, "Ovo će te opustiti za zemlju čudesa. Dobro došla, Dilajla."

Umorna da postavim bilo kakva pitanja, poslušala sam ga i opustila se. I stvarno, govorio je istinu. Šta god da mi je dao, već je odavno delovalo. Droga u mom organizmu je slala talase elektriciteta kroz kičmu, a kožu su mi obuzeli žmarci. Kroz ekstazu koja je nastupila, imala sam neverovatne nalete neprirodne energije, dok u sledećem momentu treperila je potpuna pasivnost i samoubilačka depresija. Ta jedna doza, vodila je moje telo od vrha strme litice sa koje padam i na kojoj nastupa adrenalin pa sve do potpunog kolapsa.

Moj mozak se odavno isključio od podsvetnih pitanja koje sam zadavala sebi, pitajući se, gde se nalazim i šta se dešava meni i oko mene. Poletni osećaj trnjenja zglobova i šaka je prestao i nastupila je šarenolikost. Bol, briga i čežnja su zamenile uloge i pretvorile se u ljutnju, bes i tugu. Nisam bila sigurna koliko je prošlo ali su se osećanja ponovo izmenila i pretvorila u stanje prekidne sreće i adrenalina.

Srce mi je ubrzano kucalo, preskakajući  i pumpajući krv kroz vene. Pištalo mi je u ušima, a pulsirajući bol u lobanji koji je na trenutke minuo, sada se ponovo vratio poput čekića koji je konstantno udarao. Grlo mi se pretvorilo u šmirgla papir i vapelo za vodom. Zatreptala sam još par puta pokušavajući da razaznam osobu koja mi je u tom trenutku prilazila.

Da li je bila ženska ili muška? Visoka ili niska? U tom trenutku nisam bila sigurna jer sam pustila tami da me potpuno proguta.