DILAJLA

Peto poglavlje

"Da, sećaš me se", nastavio je, odvratno se smešeći.

Robert je bio Nikolasov plaćeni ubica i retko ko je mogao da zaboravi lice čoveka koji svoje žrtve pretvara u unakažane leševe.

"Iskrena da budem, mislila sam da te je do sada neko već ubio", ako postoji pravilo da se napadač ne razljućujuje više nego što već jeste, ja sam ga onda odavno prekršila onog dana kada sam unakazila peglom jednu stranu Robertovog lica kako bih pobegla. Dva meseca ranije, Robert je našao moj iznajmljeni stan u Denveru i odlučio da me sačeka sa posla. Vezao me je za stolicu i pretio da će da mi sprži šake peglom ukoliko mu ne dam disk. Svakako bi me ubio pa sam iskoristila situaciju da se odbranim kada sam odvezala ruke i tu užarenu peglu prislonila njemu na lice. Oštri ugao pegle predstavljao je Robertov ožiljak na levom obrazu čije crvenilo nikada neće nestati.

"Platićeš mi za sve kada te dohvatim, ali prvo ćemo se malo igrati", krenuo je ka meni, preteći oštricom sečiva koje se presijavalo na neonskom svetlu. Zamahnuo je, a ja sam se sagnula i izbegla nož; sada smo se nalazili na suprotnim stranama.

"Odlažeš neizbežno Dilajla. Predaj se i pružiću ti brzu smrt."

"Brzu?", zastala sam, praveći se da razmišljam. Robertove oči željne sveže krvi su zasjale. Pogledala sam ga ubilačkim pogledom, što mu je dalo dozvolu za napad. Nasrnuo je na mene, pokušavši da mi zabije nož u stomak. Odgurnula sam mu ruku, drugom mu je zavrtajući. Nož mu je ispao i otkotrljao se po pločicama. Drugom rukom je zamahnuo pesnicom ka meni ali sam se ja sagnula i udario je vrata. Zatim sam iskoristila to da mu zabijem koleno među noge, što mi je dalo prednost da ga odgurnem i udarim ga glavom u nos, iz koga je istog trenutka počela da šiklja krv.

"Kučko!", uzviknuo je kada sam se mahnito okrenula kako bih došla do vrata ali me je on pre vremena povukao za kosu te sam završila na podu. Ali njegov cilj još uvek nisam bila ja, već nož na podu. Uvidevši da pokušava da uzme nož, pokrenula sam se i podupirajući se rukama, podigla sam nogu i šutnula ga od pozadi iz sve snage u cevanice. Robert je pao na stomak, a ja sam krenula preko njega da dohvatim nož. Bio je brži. U trenutku kada sam pokušala da ga dohvatim, Robert se okrenuo i prevrnuo preko mene, udarivši me svom snagom u lice. Zatim je dohvatio nož preko mene, dok sam se otimala i prislonio mi ga uz grlo.

"Vidiš kako si sada mirna. Rekao sam ja da ćemo se zabaviti", zlobno se nasmejao, "Moram da priznam, pomislio sam da mi se posrećilo kada sam te video večeras u klubu. Nisam te očekivao na istočnoj strani. Stvarno, radiš sa Rejvenom?", raširio je nozdrve, skupljajući usne u crtu i negodujući, "Jedva čekam da Nik čuje na čijoj si strani. Nastaće haos", grlato se nasmejao, radujući se ovoj situaciji. Pokušala sam da ga sklonim sa sebe kada je malo odaljio nož, ali je sečivo ubrzo počelo da mi zaseca levu stranu vrata zbog čega sam zaječala.

"Mirna budi, rekao sam. Znaš koliko volim dobre, stare noževe više od pištolja. Izazivaš me da završim sa tobom pre nego što Nik bude uspeo da ti kaže par reči", režao mi je u lice, u trenutku kada su se vrata uz tresak otvorila. To je omelo Roberta, zbog čega sam uspela da izvučem jednu nogu iz njegovog stiska i šutnem ga. Skliznuo je sa mene dovoljno da ga gurnem i izvučem se sa ležećeg položaja. Pre nego što sam se snašla, Rejven ga je poput tamne prilike odigao sa poda i sklonio dalje od mene tako što ga je uhvatio za jaknu i gurnuo ka drugoj strani toaleta. Od udarca, Robert je pri padu polomio vc šolju i dok je pokušavao da se iskobelja, Rejven je dohvatio nož sa poda i stavio ga Robertu pod grlo.

"Da li još neko zna za Dilu?"

"Idi dođavola", prosiktao je Robert, pokušavajući da pljune krvavu poljuvačku na Rejvena ali mu je samo skliznula niz bradu. Rejven međutim nije prihvatio ne kao odgovor i pritisnuo mu jače oštricu uz grlo.