Zg Hercegovac mlađi

III Poglavlje

Stojim pod tušem i jebem sam sebi mater pijano satranu.

Jebo majku da sam popio koju više i sam se pitam bi li opalio kravu.

Sto misli mi se roji glavom od kravljeg stenjanja do mukanja. Ježim se od svih tih svojih bolesnih misli, a opet mi se jedno pitanje vrzma glavom. Što da sam se toliko satro pa da je ona mene opalila.

Stisnem dupe automatski dok mi jeza prolazi tijelom. E stvarno sam bolestan u mozak.

Izletim iz kade kao opečen te se samo s ručnikom oko struka zaputim Ivanu u sobu. Krmi konj ni da trepne mamu li mu jebem. Te neće njemu biti teško.

„ Ustaj konju. Alarmantna je situacija.“

Viknem spuštajući se na njegov krevet. Skače buraz spreman za borbu. Samo fali još da rukavice navuče i spreman je dobiti po pički.

„ Di brate gori. Koga triba satrat?“

Okrenem mu očima te ga povučem za ruku.

„ Jebem ti mater ludu, nikoga. Umalo su mene satrali.“

„ Tko?“

Sikti kroz zube dok mu se pjena skuplja u kutu usana od bijesa.

„ Krava.“

Vidim onaj bijesan pogled koji prerasta u zbunjeni.

„ Koja jebena krava?“

„ Babina krava.“

„ Babina krava?"

" Da , babina krava.“

„ A kako te je točno satrala?“

Pita podižući obrvu skroz zabavljeno.

„ Skoro me kresnula.“

„ Tko?“

„ Jebote, krava.“

Iznerviran sam već, jer ni malo mi ne pomaže.

„ Krava te skoro kresnula?“

„ Daaa.!“

„ Ne kužim kako te krava skoro kresnula kad i nju samu kresaju.“

„ Pa možda sam skoro onda ja nju.“

Odvali se budala smijati te se previja po krevetu od tog istog smijeha.

„ Koji se kurac kreveljiš jebem ti pramater da ti jebem.“

„ Biće nestalo nevista za opaliti pa ti se omilila krava, aa?“

Davi se kreten u smijehu, a meni ni malo nije smiješno.

„ Ti si kreten. Ja ti pričam svoje jade, a ti razguzičio sa smijehom. Napuši se.“

Ustanem te krenem prema vratima i u sobu. Cijelim putem me prati njegov prodoran smijeh paleći u meni sve i jedan živac.

E Mate moj jebi svoju mater kad si i kad našao kome ćeš se jadati. Meljem sam sebi u bradu vadeći kratke hlače i majicu.

Zaputim se prema kuhinji jer me uz mamurluk dere i glad, ali odlučim preskočiti babin doručak, jer tko zna što bi mi ovaj put servirala.

„ Dobro jutro.“

Progovorim s vrata dok baba nabija loncima, a dida čita neke novine.

„ Dobro jutro moj sinko. Aj vamo sidi uz dida. Evo baba mi reže meze pa ćemo zajedno zamezit.“

Kimnem zadovoljno glavom te se smjestim pored njega.

„ Nikako te uvatiti ni sekunda. Kako si moj sinko? Kako je gori u gradu?“