Zg Hercegovac mlađi

II Poglavlje

Sprčio sam joj mater još jedno tristo puta, a nje se naprokido dok nije poklekla mamu li joj jebem provokatorsku, a i ovom mom slunti u gaćama nisam ostao dužan. Jebem li mu rod i porod.

Nije znao što bi pa me našao brukati mamu li mu jebem tu mlohavu. Sto đavli viri iz mene još od sinoć.

Je me mlada spuši isto kakvog papka, ali ne zna ona na koga se namjerila. Sprčit ću ja nju. Ooo i to više puta. Mamu li joj jebem ima da je se naprokidam dok joj oči u križ ne krenu.

Ne mogu se oporaviti od situacije u kojoj sam se našao ni kriv ni dužan. Jebem mater i Anti, jer da nije bilo njegove svadbe moja prangija bi bila uposlena tristo na sat, a ovako pljucka li pljucka i to same ćorke.

Najrađe bi ga otreso od zid, a opet toliko pičaka čeka na njega da mi sve nekako dođe krivo.

Zaputim se iz sobe iako je tek podne, ali san na oči ne ide. Od muke sam se i otrijeznio u suho.

„ Nu, nu, krvi ti biće nije se imalo štogod za sprčit pa si usta.“

Jebo majku nisam ni sišao već me tare.

„ Ajde bogati baba daj mi štogod izist. Crko od gladi.“

Mumlja ona sebi u bradu ali pravi. Što će od mene. Promatram ju onako dok mijesi nekog đavla nad sudoperom, a sve me strah pitati što radi, jer je toliko i dalje bijesna na Ivana i mene da nam je bolje šutjeti dok smo tu.

„ Na.“

Spusti tanjur pred mene, a meni samo što želudac ne proradi. Jebla ju svinjska mast da ju jebala.

„ Bogati baba kakav je ovo napoj. Te nisam krava pa me vako hraniš.“

Osjećam žuč kako mi se podiže jer ovo čak ne mogu ni gledati.

„ Šta si mi to utrala u tu mast.?“

„ Krvi ti, svježeg sira i crvene paprike.“

„ Pa krvi ti šta ću sa ovim?“

„ Žderi đava te nosi. Oće baba i rakiju jednu sipati ili oš ima jedna još baba ostala ne taknuta? A biraj moj sinko.“

Gledam u babu koja liže onu kuhaču s koje se mast cijedi, a u meni kuha li kuha.

„ Đava me odnia ako si ti normalna.“

Kažem ustajući ali ne ostaje ta nikome dužna pa tako ni meni.

„ Jašta, eto ja luda, a ti normalan. Oš li da ti baba i kobascu isprži, jer očito o te tvoje ništa čim si usta vako rano.“

Smije se ona dok si mislim je li mene našla jebuckat u zdrav mozak.

„ Ne beri brigu baba. Radi moja kobasa samo tako. Dotraj tu babu pa nek ti rekne kako derem.“

Zaputim se prema vratima jer očekujem tu kuhaču u glavu, ali baba se smješka, a to nije uobičajeno za nju.

„ Da ta tvoja kobasa radi moj sinko ne bi ti mene trao sad tu već bi neku prokido.“

Okrene se glasno se smijući dok meni sve nešto promiče. Baba bi trebala drvlje i kamenje po meni a ne sve nešto cici mici.

„ Otra ja u sobu.“

Kažem joj na što mi samo kuhačom mahne.

Ležim na krevetu i više me ne brine što sam se obrukao već što je bogati s babom.

Ustanem te se zaputim u Ivanovu sobu. Rodi ga majka a je pajki pomislim te skočim na njegov krevet.

„ Šta se desi.?“