Zg Hercegovac mlađi

IV Poglavlje

Jebo sam si mater svoju dragu, a i onoj jebenoj brlji isto tako.

Ima već sat vremena grlim ovu jebenu školjku. Derem se ja na nju, dere se ona na mene. Jebo majku čak u pozadini čujem neki zbor.

Sebi ja ne mogu doći koliko sam se sinoć otrovao. Pa da sam bar kakvu mladu okrenuo ne bi mi bilo žao, ovako okrećem jebenu školjku jebem li joj sto puta mater.

„ Krvi ti oš li više. Na sve rupe mi kriće koliko zavijaš.“

Uleti Ivan u kupaonu, ali ja i dalje vičem na školjku te ne mogu ni progovoriti. Kad malo bolje razmislim imam osjećaj da ova jebena školjka zavija na mene, a krvi mi ni ja joj ne ostajem dužan.

„ Krvi ti nemerem. Ubi me mučnina. Krv ti jebem šta smo satrali u se sinoć?“

Jedva sam izgovorio do kraja kad je novi val deračine krenuo iz mene.

„ Krv vam jebem manitu, šta van je sriću vam đava odnija. Ima sat vrimena vičeš isto đava.“

Dere se baba ne bi li me nadglasala, ali džabe joj. Moji nekontrolirani krici su toliko glasni da bi nadjačali i jebeni zbor.

„ Ivane, sriću mu đava odnia, da nije maka kaku novu živinčad?“

Samo mi svojim pitanjem pojača oktave deranja.

„ A ko će znati baba. Mota se oko nekog ćuke. More biti da je ćuko fasovao.“

Provocira debil, a mene manta li manta.

„ Kiti konjino jedna. Jebo te taj ćuko da te jebo.“

Nanovo krenem rigati iako krvi mi ako znam više šta rigam.

„ Bogati da nije tizi ćuko njega opalija?“

Zgroženo baba pita dok nova navala kreće iz mog želuca.

„ More biti baba, more biti.“

„ Jedi govna konju.“

Uspijem nekako izgovoriti prije nego se srušim pored školjke.

“ Onoga ti boga satro je taj čini se meni sve što se dalo satrat.“

Progovori baba dok me nesvijest hvata.

„ Ivane, baba će se spremiti i otra ja sa vami za taj vaš grad đava  ti nosi i grad. Čini se meni moj sinko da je to dite zastranilo. Sriću mu đava odnija, ako se pročuje da Anđin unuk okriće živinčad. Bože me sačuvaj. Ujme oca i sina.“

Još se sokolica i prekrsti te pruži ruke prema nebesima, a ja bi joj ih satro u laktovima.

„ Baba krvi ti ne lupaj. Ne tarem ja nikakve živine već sam se satro od rakijetine.“

„ Krv ti jebem manitu, pa što tareš tu rakiještinu ako ne znaš đavle.“

Podbočila se sokolica još pa me strelja pogledom.

„ Jedva čekam kreniti kući.“

Kažem kroz zube dok se ona konjina od Ivana samo smješka.

„ Kad krićete?“

„ Sutra baba.“

Kaže Ivan babi na što ona kimne glavom.

„ Otra ja pripremiti nešta stvari.“

Okrene se prema vratima ali i zastane na istima.

„ Ajte doli sad će ručak, ali prvo ovoga što ganga u školjku dovedi ured. Gledaj mu sline je se namazo njome.“