PROLOG

37 2 0
                                    

Stigla je naredba da se osumnjičeni uvede. Cela sudnica je bila nakrcana policajcima koji su bili opremljeni polu-automatskim puškama. Suđenje je bilo zabranjeno za javnost, tako da osim sudije, nikog drugog pravnog odlučujućeg fakta nije bilo u sudnici. Porota je bila ukinuta, a svedoci su se oglašavali putem audio poziva, zamaskiranih glasova, zaštićenih identiteta, samo sudiji poznatih. Nad ikonom sudijinog glomaznog tela, visio je grb Srbije a celu prostoriju je ispunjavala uznemirujuća tišina, praćena jedino sudijinim prelistavanjem optužnice i još, kojekakvih papira na stolu.

Dva policajca su uveli osumnjičenog na poslednje ročište. Osumnjičenom su noge bile vezane lancima, kao i ruke dvostrukim lisicama. Osumnjičeni je veoma izmučeno išao ka svom mestu, kako bi se sam našao oči u oči sa sudijom. Nakon što je seo na svoje mesto, prikrivajući teško disanje, počeo je masirati žuljeve na rukama koje mu lisice napraviše. Kada ga je sudija video, svečano je ustao sa fotelje, dajući saopštenje: ,,U interesu ovog anonimnog i tajnog ročišta, zamolio bih sve pripadnike MUP-a da napuste prostoriju''. Svi policajci koji su okruživali sudnicu su uz tiho galopiranje napustili prostoriju, zatvorivši vrata. U celoj dvorani ostadoše samo sudija, osumnjičeni i dva naoružana čoveka, koja su očigledno bila mnogo više od policajaca, koji su imali fantomke na glavama.

,,Da li je osumnjičeni saglasan da započnemo suđenje?'' upita sudija slagajući papire.

,,Neću reći ni reč dok ne vidim svog advokata'' reče Narkoman sve vreme nervozno masirajući modrice koje su prezategnute lisice napravile.

,,Advokat je na putu, ali kasni. Možemo da priuštimo da sačekamo još pet minuta'' reče sudija i natakne naočare na sebe. Nakon nekoliko trenutaka, u sudnicu je ušao veoma napadno jedan čovek u odelu, sa aktovkom pod miškom.

,,Jedva me pustiše unutra!'' reče Babun kiselim glasom širokog osmeha nameštajući kravatu ,,Ja sam advokat osumnjičenog, molim vas da počnemo!''

Babun se smestio pored Narkomana, još uvek ne otvarajući aktovku. Zaudarao je na neki AKSE parfem, poslovni. On i Narkoman su se pozdravili kerećim pogledima. Sudija uzdahnu i jedan uglančan papir podigne, i krene ga čitati: ,,Dotično lice se tereti da je u periodu 2019-2020 osnovao i vodio organizovanu kriminalnu grupu koja je u tom periodu izvršila niz raznolikih i koordinisanih krivičnih dela. U krivična dela, u koja je N.N. lice posredno ili neposredno učestvovalo, spadaju: organizovanje više ubistava na teritoriji Republike Srbije i šire, proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, krađa, ilegalna trgovina oružjem, trgovina ljudima, otmica, reket, ugrožavanje bezbednosti, izazivanje opšte opasnosti, pranje novca kao i mnoga druga, manja, krivična dela. Da li osumnjičeni ima nešto da kaže u svoju odbranu?''

Narkoman je razmišljao duboko u sebi. Gde su ostali? Gde je u ovoj priči Šolja, Diler, Ujka Kreka, Kec, pokojni Dimi, Idriz? Gde su ostali akteri? Da li će ponovo biti žrtveni jarac? Za Šolju i Ujka Kreku ga ne čudi, ali ga je Diler iznervirao.

,,Pričaću sa advokatom'' reče Narkoman i šćućuri se kod Babuna kao da su deca koja imaju neku tajnu ,,Ako dozvoljavate''

,,Dozvoliću'' reče sudija i utone u hibernaciju dok se ova dva pingvina ne dogovore.

,,Koji je plan?'' upita Narkoman šapatom Babuna.

,,Ovo je plan'' prošaputa Babun ,,Diler ti je ovo poslao''

Babun tada otvori aktovku, i iz nje krene vaditi svakojaku papirčinu, zajedno sa tim i skriptu knjige ,,ZAKON SRBIJE'', sva tri dela, crno-bele verzije. Kako je sklonio poslednju knjigu, na dnu aktovke se ukaza odsjaj lepog sivog metala.

,,Babun, jebem ti sunce!'' šapnuo je Narkoman gledajući u damski pištolj koji je bio pritisnut na dnu aktovke, lep, glancat i očišćen ,,Koji je plan B?''

,,Nema plana B'' primakao se Babun Narkomanu praveći se da mu pokazuje papire ,,Nećeš verovati koliko je jaja Diler natako na ražanj da bi mi sredio da ovo unesem. Budi pametan i čekaj priliku. Do tad, seri''

Nakon toga, Babun zaklopi aktovku i privuče je bliže Narkomanu. Narkoman baci pogled na sudiju koji je gledao nezainteresovano i njih, dvojicu budala. Jedna dignuta obrva sudiji pitala je Narkomana da li su završili. Narkoman uzme duboki uzdah i obuzda klecanje kolena i trzanje malog prsta na ruci.

,,Dakle'' upita sudija ,,imate li nešto da kažete?''

Narkoman se branio ćutanjem.

,,Dobro onda'' reče sudija'' ustavši ,,Da završimo ovo. Dok čitam izrečenu kaznu, molim vas ustanite''

,,Vama da ustanem?'' upita Narkoman na šta se Babun pokri sakoom od sramote jer je znao šta sledi ,,Kako ja vama da ustanem? Vi ste belosvetski ološ!''

Babun je morao da prizna, da je Narkoman dikcijom skidao Šekija vrlo dobro, i da je neka manje ozbiljna situacija, prasnuo bi od smeha. Sudija je bio polu-zaprepašćen, ali nije se sekirao jer je znao da će proći još par minuta, i ovu budalu neće više nikad videti van zatvora.

,,Nepoštovanje suda će se uračunati u kaznu. Potšovani, zbog organizovanja kriminalne grupe kao i višestrukih ubistava sud vas je osudio na 20 godina strogog zatvora. Zbog otmica, trgovine oružjem i ljudima, sud vas je osudio na dodatnih 11 godina zatvora. Zbog pranja novca, sud vas je osudio na 6 godina i 290 000 evra, a za ostala manja krivična dela, sud vas je osudio na 4 godina zatvora, računajući tu i nepoštovanje suda. Ukupno, sud vas je osudio na 40 godina zatvora i odštetu od 290 000 evra. Nakon 7 godina, dobićete mogućnost uslovne kazne. Imate mogućnost žalbe u zakonskom roku. Da li želite nešto da dodate?''

,,Imam presvetli sudijo'' reče Narkoman i udahne ,,Vi svi ovde možete samo da prihvatite da mi popušite kurac!''

Babun je tada iskolačio oči posmatrajući razvoj događaja i činjenicu da se pištolj tako brzo i neprimetno našao u Narkomanovoj ruci. Prvo su dva pucnja odjeknula salom, a Narkomanu se ponovo smračilo pred očima, kao i svaki put kad nekog usmrti. Spopala ga je mučnina, ali se za sekundu vratio u realnost i video da dva policajca, jedina koja su bila u sali, u fantomkama leže, svako na svoju stranu mrtvi. Sudiji je trebalo vremena da se pribere, posegavši za zaklon od stolice. Na sreću, ili na žalost, nije bio dovoljno vešt koliko Narkoman i treći pucanj je odjeknuo. Sudija se prevrnuo preko svog visokog stola, bacivši se tik sa katedre na pod ispred Narkomanove optuženičke klupe. Narkomanu je ruka bila neobično mirna. Vrlo brzo se vratio na fabrička podešavanja, i nije osećao više onu mučninu. Osvrnuo se najpre da vidi Babunovu reakciju. Međutim, Babuna više nije bilo.

Narkoman se osvrtao po praznoj sudnici, ne bi li uvideo gde se Babun sakrio, ali je bilo definitivno da nije više u njoj. Da li je izašao kroz vrata dok ovaj nije gledao ili šta već. Narkomanu je ovo već bilo sumnjivo. Dok se osvrtao, začuo je lupanje na vraima suda, koja su očigledno bila zaključana. Iza tih vrata, čuli su se zvukovi policajaca koji pokušavaju da ih otvore, mada su to više bili krici. Njihova paklena vrištanja su zvučala kao da ne mogu da pobegnu iz zapaljene zgrade. Narkoman je potom bacio pogled na dvojicu mrtvih policajaca.

Nijedan od policajaca više nije imao fantomku. Narkoman se zagledao bolje i shvatio da su to bili Ujka Kreka i Šolja obučeni u policijske uniforme. Kada je Narkoman pogledao na prosutog sudiju, skontao je da se u sudiji nalazi Džibrin lik koji je iskolačenih očiju optužujući gledao u Narkomana. Narkoman se sad već plašio, strah ga je obuhvatio. Dok je pokušavao da se sabere, ometan vriscima policajaca koji su postajali sve đavoliji i pakleniji. U nekom trenutku, Narkomana je preseklo namigivanje mrtvog Džibre, kome se glava malo ugrčila i otvorila oči. Narkoman je bacio pištolj od straha u nekom pravcu potpuno se fokusirajući na Džibrin leš. Kada je dobio punu pažnju, slušajući sve jače razvaljivanje vrata suda, Džibrin leš je rekao: ,,Beži, to nisu policajci!''

Čuješ li more 3: Zvuk jermenskih pesnikaWhere stories live. Discover now