Čuješ li more 3: Zvuk jermenskih pesnika

KRAVATA

Diler je posmatrao Njutnovo klatno koje je Relja držao na polici. Posmatrao je i skup kožni nameštaj, kristalne parfeme i mirise na policama, kao i neke umetnine čudne. Napolju su se čuli neki ulični psi kako se otimaju oko prazne kutije noblica. Diler se već bio opustio, zaseo je na jednu stolicu, privukao sto i držao pištolj blago prislonjen uz sto. Relja je lagano već mogao da preispituje svoje opcije budući da ovo traje i trajaće. Očigledno će ga držati u kući dokle god Nedima ne likidiraju. To bi zapravo bilo super, jer ako ga likvidiraju, neće biti odmazde. Međutim, ako ga ne likvidiraju, i kabadahija preživi, Relja je prvi na meniju. A ni Dileru se ne isplati da ga ubije. Zapravo, isplati mu se, mnogo bi manje cimanje bilo. Još malopre bi mu smestio metak u čelo, zavio ga u tepih i ostavio da tu trune.

Diler očigledno planira nešto mnogo veće što ovom nikako ne može da ide u glavu.

,,Ide mi se do vecea'' reče Relja oprezno.

,,Velika...?'' raširi Diler sociopatski osmeh izgovarajući to ,,...ili maaala nužda?''

,,Mala'' prevrne očima Relja.

,,Idi u ćošak i obavi to'' reče Diler ne trepnuvši.

,,Jel si ozbiljan?'' upita Relja. Diler mu potvrdno klimne glavom. Relja krene da razmišlja brzinski. Biće problem što će ga Diler gledati kao baba-strina dok piša, a još veći problem je taj što mu se zapravo ne piša. Diler će provaliti da je ovaj nešto muljao. A laknulo mu je kada je našao šablon. Otićiće u ugao kao preporučen. Ispišaće kapljicu dve ako uspe. Zamišljaće kišu. Zatim će se vratiti i tražiti krpu na polici kod fioka. U fioci mu je pištolj.

Tako i bi. Ispišao je tri kapi. Napravio je baru i zakopčao šlic. Parket se skroz uništio. Zatim je zamolio Dilera da uzme krpu sa police da obriše. Dok je dohvatao krpu, Diler se stvorio njemu dahtajući za vrat.

,,Gde ti je pištolj?'' relaksirajuć glas je pitao.

,,U spavaćoj sobi ispod jastuka'' slagao je Relja shvatajući da neće moći naglim pokretom da iznenadi Dilera jer Diler očekuje da ga ovaj laže. Video ga je kako piša i shvatio da nešto planira. Zato je bio ekstremno oprezan.

,,A da nije u toj fioci koju pokušavaš da diskretno otvoriš?'' upita Diler prislonivši mu ledenu cev za uvo.

,,Nije'' reče Relja ,,Pogledaj sam''

Dok je Relja lagano otvarao fioku, Diler ispod oka gledao u sadržaj, Reljina leva ruka se dohvatila za banderasov parfem lupivši Dilera po sred ušiju kao psa. Diler se stropoštao krvavih ušio na sto vikajući kao baba kojoj radiš indijansku vatru. Relja ga je šutnuo još jednom da padne sa stola, a potom se dao u beg uzevši telefon. Bežao je iz prostorije u prostoriju stigavši do vrata od garaže. Ušavši unutra, prestravljen, setio se da su mu ključevi kola ostali u prostoriji. Čuo je kako Diler trči za njim udarajući se o svaki zid na koji je naleteo. Onda mu brzo sinu jedna ideja.

Došao je do osigurača iznad vrata garaže i iz sve snage ih sve počupao. U vili zavlada mrak, ugasiše se sva svetla napolju, ugasiše se dotok vode u fontani, ugasiše se osvetljenje u bašti, kao i u staklenicima. Kako je to uradio, čuo je udarac i glasan krik budući da se Diler lupio u nešto. Relja je bio par sekundi prednosti a i poznavao je kuću. Otrčao je brzo kroz vrata garaže i našao se u dvorištu. Jebiga, njegova najveća prednost bila je i mana. Kapija koja mu je čuvala hektare je bila previsoka za preskakanje a u njoj nije bilo struje kako bi se otvorila. Morao je naći rešenje. Potrčao je preko svoje livade od dvorišta do jednog od staklenika. Ušao je unutra i ulogorio se među stabljikama paradajiza motreći na mračno dvorište koje je obasjavao samo odsjaj uličnih svetiljki.

Bilo je jezivo tiho i traumatična atmosfera. Lupanja u kući su nestala. To je značilo da je i Diler prihvatio da se igra žmurke. Osećao je kao da ga juri Majkl Majers. Razmatrao je opet svoje opcije. Nije bilo načina da pobegne odatle, jedini je izlaz bio da se vrati u kuću, nađe ključeve od kola, i probije ogradu. Policija nije dolazila u obzir.