Čuješ li more 3: Zvuk jermenskih pesnika

NEMA PLANA B

NEMA PLANA B

Te noći, dvojica Šiptara su preko šume na kvarnjaka prešli makedonsko-srpsku granicu, ali ne i kosovsku. Znali su da je ulazak u osinje gnezdo previše očigledan kada se bude sve retroaktivno pratilo. Svi će im tragove tražiti na Kosovu, i u zavisnosti od upornosti i ozbiljnosti službi, neko će da procuri. Ovako je sigurnije. Obojica su se primirili u šumi tu noć, dosta dalje od granice, gde su se ulogorili i proveli noć. Bili su misteriozno i legendarno ćutljivi, iako rade zajedno već iks godina.

Iz rančeva su povadili nešto ćebadi, hrane i vode što su poneli. Daleko su bili od vidika i čizmi srpske pogranične policije. Teren od prvog puta je bio neprohodan a granje zimzelenog lišća isuviše gusto i zbijeno iznad njih kako bi ih uočio helikopter.

Bili su, moglo bi se reći, i komična pojava, najviše zbog razlike u godinama. Nažalost, oni su bili ona vrsta ljudi za koje se zna da su mogli fantastično da prođu da su svoju inteligenciju uložili u nešto legitimno, ili čak korisno po društvo. Jednom od njih se čak u zatvoru uzela natprosečna inteligencija kao otežavajuća okolnost, jer je to značilo da ih intelekt nije sputavao u normalnom životu.

Jedan od njih dvojice, taj sa hipsterskom pundžom od kose, savršeno obrijan, kao beba glatke kože, zvao se Karlito. On je imao oko 30ak godina dok je drugi bio jedno 20ak godina stariji. Drugome je nadimak bio Gestapo, a taj nadimak je dobio u Grčkoj jer se pričalo da sve vidi i sve zna, kao Hitlerova tajna policija Gestapo. On je bio prosede i proćelave smežurane glave i mornarsko-zamišljenih očiju.

Obojica su za ovaj posao bili istovremeno i savršeni tim, a istovremeno bi ih i sam Bog žalio znajući kako su dobri ljudi mogli da postanu. Karlito je na primer u školi bio odličan iz geometrije... ali pritisak sela je bio takav da mu je u glavu stavljeno to da geometrijom ne može prehraniti oca invalida, majku i bolesnu babu.

Gestapo nije bio toliko sličan njemu. On je od malih nogu pljačkao i krao šta je stigao. Jednom je sa posla ukrao plastičnu stolicu i s njom pokušao da uđe u autobus, ali nije uspeo da je proturi kroz vrata busa, pa se zaglavila. Zadesilo se da mu je poslodavac bio u tom autobusu. Čovek se prevrnuo od smeha kada je to video a Gestapo se prevrnuo od sramote. Ubrzo je završio u zatvoru kasnih osamdesetih. Tamo su ga podučili novom zanatu u to vreme: švercu heroina. Zatim je počeo da radi za Muharema Kišotija (tadašnje glave porodice Kišoti) krijumčareći heroin iz Bugarske u Jugoslaviju. Lako se namestio jer je krijumčarenje droge u to vreme smatrano za posao kojim se bave samo najjadnije fukare na svetu pa time ni najveći đilkoši i propalice nisu hteli da se bave.

Obojici se suvo iskustvo videlo na licu a sa ove strane mora nije bilo moguće naći bolje profesionalce od njih. Brzi su kao munje, oprezni poput zeca, lukavi poput lisice i odani poput vuka. Još jedna prednost njihovog kolektiva bila je ta što su se jedan drugom nadovezivali na mane. Ono u čemu je Karlito loš, Gestapo je dobar, i obrnuto. Van posla, nijednom nisu zajedno seli na kafu. Van posla, jedan za drugog ne postoje. A u samom njihovom poslu i načinu života nije bilo ničega toliko seksi kao što filmovi prikazuju. Nisu oni samo naplaćivali debelo svoj rizik: naplaćivali su pre svega iskustvo i znanje.

Obojica su to znali i umeli su da cene i dobro naplate. I njihove gazde i nalogodavci su dobro znali mantru: njihov zadatak je mogao uraditi i neki narkoman za mrvu dopa. Ali uraditi to tiho, ostati nezapažen, pobeći kao senka i nastaviti da živiš normalnim životom je ravno umetnosti. Nisu oni toliko debelo naplaćivali divljakluk i indijanštinu, nego pažljivo planiranje, staloženost i čistu koncentraciju.

Njima možda ovo i jeste najveći zadatak u životu, ali nije najopasniji. Kako je svanulo jutro, pokupili su se, pobrinuli da ni pikavac nije ostao, i uputili se ka mestu gde je mapa vodila. Odatle, naskrbiće se namirnicama a potom će peške krenuti do Vranja. Put će trajati od jutra do mraka, peške uz magistralu. U Vranju, taksista što prevozi migrante će ih sa ostalim izbeglicama prebaciti dalje, nemajući blagu ideju koga vozi...