Čuješ li more 3: Zvuk jermenskih pesnika

KLIK

KLIK

Diler je razmišljao da kupi konja. Listao je neki katalog kojeg je maznuo u opštini i tu je nabasao na reklamu konjičkog kluba. Nije imao iskustva nikad o tome ali bi voleo. Kad već kučići od njega beže kao da je kuga, konj bi mu bio verniji i više pažnje bi njemu posvetio. Setio se, sa nogama u toplom lavoru, sa upaljenim televizorom, kako ga je pre par godina, kod babe na selu, izvesni konj Miciko katapultirao kopitom u glavu, pa je ceo dan proveo na babinom kauču držajući na glavi u kesu umotanu hladnu vodu sa seoske česme.

Kao za baksuz, dok je prelistavao katalog, zazvonio mu je telefon sa nepoznatog broja. Prvo je mislio da ga opet jure poreski inspektori, međutim, odlučio je da se javi. Sa druge strane slušalice, izvesni policijski službenik mu je uz saučešće rekao da je njegova baba pre sat vremena pronađena smrznuta u svojoj novoj kući na selu, nakon što su vatrogasci 2 dana bezuspešno pokušavali da dopru do sela. Telo može identifikovati i preuzeti za par sati.

Sklopka je sebe pronašao kako leži na tepihu, krvave ruke jer je slučajno bio probušio venu više nego što treba a poziv svesti mu je dao majčin jak udarac otvorenom šakom po glavi. Nije znao kako su ovi došli tako ranije kući, ali su mu pokreti bili anestezirani totalno tako da ga je bolelo uvo realno za sve samo da ga ova ne udara tako jako. Kroz oblake je čuo njene psovke, razjašnjavao je sintagme da neće više živeti u tom stanu. Kroz maglu je i kontao očevo mumlanje, mirno, koji je sedeo za stolom i pušio cigaru, savršeno, bez sekiracije govoreći kako će ga se odreći preko novina pa će lepo stan iz treće zone pripisati njihovom drugom sinu koji je u zatvoru, jer će on sigurno biti živ kad izađe za par godina, a ovaj će da skonča na nekom stepeništu.

Majka je bila besna al je još uvek ulivala neku nadu spominjući policiju i hitnu, dok je otac opušteno govorio da mu ne pada to na pamet, i da će lepo kad popuši ovu cigaretu da ga izbaci napolje i zaključaće iznutra. Jebiga, čovek je šećeraš, pa obično predlaže neka manje stresna, simplimifikovana rešenja. Ništa, tako je i bilo, dok je Sklopka ležao na parketu, nesvestan posledica koje ga trenutno okružuju, a i generalno vremena i prostora, njegova majka je u jedan ranac spakovala neke njegove lične stvari, gaće, čarape i slično, i taj ranac ga je čekao ispred ulaznih vrata, sa očevim rečima: ,,I to mu je puno što mu činiš''.

Kad je stari ispušio cigaru, uhvatili su ga jedno za jednu ruku, drugo za drugu ruku, i naterali ga da stoji, iako je taj nivo kompleksnosti bio izuzetno rizičan po Sklopku. Kako su ga odveli do vrata, otac je ipak smekšao rekavši: ,,Izvedi ga do prizemlja molim te, sapleće se niz stepenice, polomiće se ko konjina''

Došao je i taj čas. Babunov čas. Ostao mu je još jedan dan da plati dug banci. A sad je već sve na kocki. Već se nalazio u Ujka Krekinoj ,,operacionoj sali''. Nije se osećao prijatno. Oko garažne sijalice se vrtelo par zimskih muva, a garaža je zaudarala na farbu, krv, alkohol i istopljenu plastiku. Dakako, ovo mu je hiljadu puta bolje nego kada bi se operisao leti, jer je sama zagušljivost i vrućina znala da onesvesti pacijenta. Uostalom, možda atmosfera ne bi izgledala tako beznadežno da talasasti zvukovi Šaka Polumente nisu milovali Ujka Krekino čulo sluha sa radija.

,,Jebote'' sažali se Babun na sebe skidajući se do pojasa ,,Da mi je neko pre mesec dana pričao da ćeš mi zbog duga vaditi bubreg TI, u ludnicu bih ga oterao''

,,Ne pekmezaj sreće ti'' reče Ujka Kreka raspakovavši svoj polu-hirurški pribor, odmah pored kofe pune vode gde će ga odlagati iskorišćenog ,,Kad te obradim, ima da pevaš''

Babunu je u tom trenutku ceo život prolazio kroz glavu. Bojao se da ga za vreme operacije neće uhvatiti erekcija, što se veoma lako može desiti. Razlog tome jeste što je jutros otišao do seks šopa posle crkve i kupio kremu za rast penisa, jer, da ga citiram: ,,Ako umrem danas, i presvlače me u bolnici, neka kažu da sam bio obdaren''. Naravno, to nije nikom rekao sem samom sebi.