Čuješ li more 3: Zvuk jermenskih pesnika

DA SAM JUČE UMRO, OVO NE BIH VIDEO

DA SAM JUČE UMRO, OVO NE BIH VIDEO

,,Nazvaću te Odisej'' reče Diler dok je timario konja minut nakon što su ga istovarili u njegovo dvorište.

,,To je ženka'' reče Hercegovka s kojom se Diler par sati ranije ubeđivao na njenom imanju.

,,Onda neka bude Odiseja'' reče Diler i pomazi konja ne primetivši blago podrhtavanje brade Hercegovke jer je pročitala već ovog čoveka. Gledavši u njegovo dvorište, auto i, nazovi, kuću, shvatila je da ovom čoveku veoma loše ide staranje o bilo čemu.

,,Nema asfalta, jedva smo stigli do vas'' govorio je vozač kamiona nadajući se da će Diler skontati poruku i dati mu nešto bakšiša.

,,Znam, nažalost je tako'' reče Diler ne skidajući pogled s konja ,,Možete ići''

Nakon što su napustili Dilerov posed, Diler je ostao sam sa kobilom. Dovukao je neko korito, u to sipao vodu i zatvorio je u svoju garažu. Toliko od brige. Pošto nije imao hranu za konje, kroz prozor joj je bacio 10 jabuka s mišlju: nek se zanima. Siroto stvorenje je već počelo unutra da urla, al Diler je pomislio u sebi: šta ću kad nemam uslova. To je interesantno budući da je sad u garaži zatvorena životinja, prljava, neukupana, uznemirena, pod prolivom a da Diler u istoj toj garaži kuva sebi hranu. Pežo je bio isterao pored i prekrio ga ceradom u slučaju da padne sneg.

Potom se popeo na sprat zamalo se okliznuvši niz stepenice i poginuvši na najsmešniji način. Kada se popeo gore, umoran od celog dana. Zavalio se na krevet, ali, ne lezi vraže. Otišao je do tavana, do stuba koji je nekada bio stari dimnjak. Pre nego je na prvom spratu izgrađena garaža, ova kuća je bila mnogo funkcionalnija. I taj dimnjak je vodio do šporeta u prizemlju, gde je sad garaža i kobila. Diler je uzeo lenjir počevši da čeprka jednu ciglu. Nakon što ju je izvukao, iz dimnjaka je izvadio jednu kesicu od par stotina grama. Čuvao je ovakve stvari podalje od Narkomana, ne samo što je skupo i jako, nego zato što može i da usmrti. Diler je obezbedio svoj sto sa praškastim materijama, mikserom, spreman da kao pravi hemičar, procentualno seče sve kako treba.

Narkoman je tek skoro saznao da Diler sa strane kupuje bazni heroin od Albanaca. I najbolje je da Narkoman o tome što manje zna. I, što je bitnije: važno je da Narkoman ne zna koliko već dugo i u kojoj meri Diler na kvarno kupuje i robu od Albanaca uporedo sa Šoljinom. To je u suštini ista roba, obe dolaze od Albanaca, ali je prolaskom kroz Šoljine šake centralizovana i kontrolisanija. Šolja predstavlja onaj čuveni srpski distributivni centar kroz koji roba ide ka Evropi.

U celu tu priču, Diler se upleo, gotovo slučajno.

Bilo je to zadnje Nove Godine. Narkoman je sa Sklopkom, Babunom i Gibom pravio proslavu u njegovom kafiću Kalašnjikov. Diler je tad slagao Narkomana da ide da slavi Novu Godinu u Slovačku. Iako su ga bili pozvali, svima je laknulo kad su saznali da neće doći, najviše Sklopki koji je tvrdio da bi im Diler terao ribe (iako to veče nisu ništa smuvali jer je Sklopka pijan polomio šank, pa su samu ponoć dočekali rveći se sa njim).

Diler zapravo ni u kakvu Slovačku nije išao. Bio se uputio za Niš.

U Nišu, tom malom, simpatičnom, neurbanom centru mimoilaženja svih južnjačkih kultura i jezika, Diler je bio pozvan od strane posrednika da se, uz mesečnu nadoknadu, sastane s jednim bitnim čovekom kako bi se na Dilerovo ime, iz određenih razloga, vodio njegov novi stan u Nišu. Diler je bio odseo u hotelu Ambasador. Novu Godinu je proveo sam u hotelskoj sobi iako je u toku noći sišao do trga da malo vidi veseo narod.

Ujutru, nenaspavan u hotelskoj sobi od novogodišnje buke, stigla mu je poruka na mobilni da dođe u jednu roštiljsku birtiju 10 minuta peške odatle. Kada je ušao u kafanu, bio je iznenađen prvo što uopšte ima žive muzike nakon sinoć. Drugo: bio je zatečen što nije u pitanju niti narodna muzika, niti tamburaška, već... džez. Neka dvojica, verovatno studenata, su sedeli na visokim stolicama u uglu i, uz mikrofon, svirali na akustičnim gitarama neku melodiju iz nekog, jako poznatog filma. Jedan čovek, ogrnut sakoom, je umakao tortilju u moču od jagnjetine u uglu, zajedno sa još jednim ćelavim čovekom preko puta stola. Podigao je ruku, uočivši Dilera, pozvavši ga da sedne.