Chapter 9.

2.3K 120 15
                                    

„Brielle, jel' ti planiraš više?“ Čula sam Leah kako viče iz dnevnog boravka. Danas idemo na vikendicu svi skupa. To jest, prvo idemo kod mojih roditelja pa onda na vikendicu, tako je pao dogovor. Moji roditelji su ipak odlučili da će ići sa nama pošto idu i Sophia i Jaden. Jaden je inače moj stariji brat koji živi u Australiji. Pojma nemam zašto je otišao tamo.

„Evo me.“ Kažem joj kada sam stigla u dnevni boravak i produžila do kuhinje pa torbe. Molly, Leo, Chaz i Justin su već otišli.

„Gdje su blizanci, Chris i Rose?“ Upitala sam ju, ali ona je već izašla iz stana. Baš im se uvijek žuri. Uzela sam svoj ruksak i izašla iz stana. Zaključala sam za sobom i uputila se van iz zgrade. Do mojih roditelja vozimo Chris i ja. Blizanci (Daniel i Noah) i ja idemo skupa, a Leah i Rose idu sa Chrisom. Izašla sam van iz zgrade i ugledala svoju ekipu kako čeka. Baš su neki ono .. uvijek im se žuri, a tek je sedam ujutro. Preokrenula sam očima kad su mi počeli cvokotati oko glave.

„Dobro Bri, jel' mi moramo uvijek zadnji? Ovi su već otišli“, Noah je rukom  pokazao prema mjestu gdje su Chris i cure upravo otišli.

„Tek su sada krenuli. Gdje vam se žuri? Ugh, mrzim vas, sve.“ Stavila sam ruksak na stražnje sjedalo i sjela na vozačevo mjesto.

„Sada probaj požuriti malo. Ne volim kada dolazim zadnji“, Dani je i dalje  gunđao, više za sebe.

„Zašto onda niste išli sa Chrisom? Stali bi svi. Ionako ima džip.“ Upalila sam auto i krenula sa parkirališta ispred zgrade.

„Nismo htjeli da ideš sama i zašto si tako nervozna?“

„E pa mogli ste slobodno. Zašto? Glupo pitanje. Jako.“ Dala sam žmigavac za lijevo i skrenula. Još samo pola sata. Samo.

„Onda dobro, kad je glupo.“ Nisam ništa komentirala već sam u miru nastavila voziti, jer ako bi mi još netko nešto rekao, ubila bi ga, ali to će očito biti Dani jer prekida ovu divnu tišinu. Dobro i nije baš tišina. Svira radio, to jest CD, ali to je sve isto, valjda.

„Što ima između tebe i Justina?“ Od kuda sada to? Pogledala sam nakratko u Dania i vratila pogled natrag na cestu.

„Um … ništa. Zašto pitaš?“

„Kažeš ništa, a tko te je onda ljubio prije par večeri?“ Molly.

„Od kuda vam to, molim te?“ Čula sam  kako se nasmijao zajedno sa Noahom.

„Poznaješ Molly“, oh ta … ta.

„Kako ću je ubiti“, više sam to rekla za sebe, ali oni su me čuli jer su se ponovno nasmijali. Nasmijala sam se i ja sa njima i nastavila dalje voziti do kuće.

 *

„Pa nije valjda da je i moja kćer stigla?“ Izašla sam van iz auta i vidjela mamu kako se ustala i krenula prema meni.

„Da, samo se i ti sprdaj sa mnom.“ Kažem joj i dobijem najdraži zagrljaj od mamite.

„Dobro mi došla kćeri“, kaže i krene prema Daniju i Noahu. Toliko o tome kako me voli. Voli me.

„Sis, mala.“ Okrenem se prema Jadenu i zagrlim ga. Baš mi je falio.

„Bro, falio si mi“, nasmije mi se i sada i on ode od mene kod Danija i Noaha. Dobro, mislim … vidim koliko sam mu falila, a i mami isto. Mene jedino moj tata razumije i voli jer je upravo došao do mene i zagrlio me toliko da disati ne mogu. I on mi je falio, a bila sam kod njih prije tjedan dana. Baš sam divna kćer.

„Tata, možeš li me … pustiti?“ Upitam ga, ali on me i dalje drži.

„Kćeri, pojma nemaš koliko si mi falila.“Preokrenem očima.

Neostvarena želja (Croatia) Where stories live. Discover now