Neostvarena želja (Croatia)

Chapter 7.

„Haha, pa dečki bilo mi drago što sam vas upoznala i što ste pristali na intervju“, zahvalila sam se dečkima iz One Directiona i pozdravila se sa njima. Napravili smo još jednu fotografiju za moj ured i otišla sam sa Lilom natrag prema uredu, a oni vjerojatno na probe jer im počinje turneja. Zapravo, već im je počela. Dečki su zbilja dragi.

„Lila, što je sljedeće na redu? Nadam se da nemam još nešto jer jedva stojim na nogama. Koliko je uopće sati?“ Jadnica, pratila me je cijelo jutro i pomagala mi. Ovo je već treći intervju. Bila sam na jednom na kraju Londona. Katastrofa.

„Nemate ništa više. Zapravo imate.“ Zastala sam i pogledala u nju. Ni sama ne znam zašto sam obukla ove štikle. Pasale bi mi i tenisice na ovu kombinaciju.

„Što sada?“

„Pola 2 je i vrijeme je ručka. Hajde idemo. Ja vas častim.“ Nasmijala sam joj se i krenula prema njenom autu. Inzistirala je da idemo sa njezinim jer je novi i vrlo, vrlo mi se sviđa. I samoj bi mi trebao neki novi.

„Nema šanse. Ja te častim, zaslužila si danas. Cijeli dan ideš sa mnom i pomažeš mi.“

„Oh ne. Ne može. Uvijek kada idemo skupa vi plaćate. Sada je red da ja platim, barem ovaj put.“ Ipak sam popustila i kimnula joj.

„U redu, ali samo ovaj put. Hajdemo sada.“ Sjele smo u auto i krenule.

„Onda, gdje me vodiš?“ Upitala sam je dok je kretala sa parkirališta.

„Pa to je zapravo iznenađenje.“

„Haha, Lila. Kao da idemo na spoj, a ne na ručak.“

„Ma nema veze. Sigurna sam da niste tamo bili već dugo. Iznenaditi ćete se, znam vas.“

„Zar smo opet prešle na vi?“ Koliko joj to moram još govoriti?

„Oh, oprosti. Ali cijeli dan nekome govorim vi i već mi je ušlo to u uho. Ili se meni tako obraćaju ili ja njima. Umorna sam.“

„Znam kako ti je i u redu. Ni sama ne znam zašto sam obukla ove štikle.“ Pogledala je u mene na kratko i nasmijala se.

„Izgledaš ženstvenije u njima, a i imala si dosta posla i to sa zgodnim momcima i tako. Lijepe su ti. I pristaju ti uz odjeću. Već sam zaboravila kada si zadnji put nosila suknju.“ Istina. Uvijek sam u trapericama.

„Nemam volje za suknje i haljine, ali ljeto je. Sada kreće moja sezona. Usput, jesi li vidjela novu kolekciju od Justinove tvrtke? Jedva čekam da si kupim nešto. Predivnih stvari ima.“

„Oh, naravno da jesam i već sam obavila kupnju. Jučer sam slučajno bila u centru i naletjela sam na njihovu trgovinu. Ova haljina je od njih.“ Tako je. Plavo bijela haljinica i sako su iz te kolekcije. Kako to prije nisam primijetila?

„Predivna je i predivno ti stoji.“ Kažem joj i izvadim mobitel.

„Hvala ti.“ Nasmiješi m joj se i vidim da imam pet propuštenih poziva od Justina. Stisnula sam zelenu slušalicu pokraj njegovog imena i nazvala ga. Par sekunda poslije čuo se njegov zabrinuti glas.

„Halo? Brielle? O Bože, Brielle. Jesi li dobro? Zašto se nisi javljala? Dečki, javila se.“ O budala. Čak je i dečkima rekao.

„Da, bok i tebi. Oprosti, ali danas cijeli dan mi je strka na poslu. Bila sam na skroz drugom kraju Londona. Ne mogu više. Pozdravi dečke.“

„Nisu zaslužili tvoj pozdrav. No dobro. Što sada radiš?“ Kreten.

„Upravo se vozim sa Lilom. Vodi me na ručak. Gladne smo obje i jedva gledamo. Što ti radiš?“ Pogledala sam prema Lili koja je bila nasmiješena od uha do uha. Koji je njoj? Samo sam odmahnula glavom i nastavila gledati kroz prozor.