Neostvarena želja (Croatia)

Chapter 21.

Luke p.o.v.

Platio sam taxisti i izašao iz auta. Uzeo sam svoj crni kofer i stao pred ulazna vrata. Nisam htio zvoniti jer mamu želim iznenaditi, a i bilo je otključano. Bitno da je meni uvijek prigovarala kako ne znam zaključati kuću kad sam sam. Mama!! Polako sam zatvorio vrata kada sam ušao i kofer stavio pokraj smeđeg zida. Sozuo sam se i tihim koracima krenuo prema kuhinji, ali tamo je nije bio. Došao sam i u dnevnu sobu, ni tamo je nije bilo. Nije čak bila ni u svojoj sobi. Koji vrag, mama? Nije valjda ostavila kuću otključanu i otišla van. Na kraju, ušao sam u svoju sobu. Bila je tamo. Ležala je na mom krevetu sa mojom najdražom dekom u rukama. Spavala je kao malo dijete. Sklupčala se i imala osmijeh na licu. Nasmijao sam se tiho za sebe i prišao joj. Zbilja mi falio moj najdraži cimer. Moja mama. Zbilja sam kao neki pekmez! Ali samo volim moju mamu. Sjeo sam pokraj nje i podragao je po licu. Polako se promeškoljila. Otvorila je oči i naglo ustala.
"Luke?" Uhvatila me za oba obraza i pregledavala. Izgledala je kao da sanja i da ovo nisam ja. "Jesi li to ti? O Bože, Luke. Moj sin." Okeej mama, ovo je previše. Nasmijao sam joj se i zagrlio je, a ona mene doslovno ugušila.
"Znaš mama, ovaj .. Gušiš me, ali .. Dobro."
"Oh oprosti, ali ne mogu vjerovati .. Kako?" Odmaknula se od mene i uhvatila me za ruku.
"Pa .. Shvatio sam i vidio kakav je Justin kreten, iako mi je otac i došao sam." Spustio sam glavu i slegnuo ramenima.
"Što ti je napravio?" Odmah se uozbiljila i stavila ruku na moj obraz.
"Nije to više bitno. Tu sam sada i želim biti uz tebe, u redu?"
"To je u redu, ali što je Juss napravio?" Bila je uporna kao i uvijek.
"Ošamariomeje."
"Što je uradio?"
"Ošamario me, ali .." Nisam stigao dovršiti rečenicu, a ona je već imala mobitel u rukama i vjerojatno birala njegov broj. "Mama, što radiš? Nemoj da ga zoveš." Pokušavao sam je nagovoriti da odustane od te namjere, ali teško.
"Ovo ću ja riješiti sa njim, a onda .. Nas dvoje idemo jest, možemo naručiti pizzu i uživati." Slegnuo sam ramenima i kimnuo glavom. Ne mogu je odgovoriti. Ustala se sa kreveta i izašla iz sobe, mene ostavljajući samog. Bacio sam se na krevet i izvadio mobitel. Nazvao sam obližnju pizzeriu i naručio dvije pizze za mamu i mene.

Brielle p.o.v.

Ošamario je mog sina?! Kako se samo usudio dignuti ruku na njega? Idiot bolesni.
"Samo mi reci da je kod tebe, molim te." Što? On mene zajebava, jel'?
"Kako si se usudio dignuti ruku na njega?"
"Nisam ht ...", ma vraga!
"Molim? Nisi htio?! Kako dovraga misliš , nisi htio? Justin, kako bi tebi bilo da sam ja El ošamarila? Iako, to se nikada ne bi ni desilo, ali ... Što je sa tobom?" Hodala sam po sobi gore-dolje i živčanila.
"Kažem ti da nisam htio, nikada to ne bih uradio, Bri. Samo .. Desilo se, bio sam ljut."
"Justin, sin ti je i bez obzira na to, ne možeš ga šamarat kad ti se sprdne, jebemu. Ostavi ga neko vrijeme na miru, nazvat će te sam, molim te." Zašto se ponašamo kao da nismo u svađi ili da se događaj od prije tjedan dana nije ni desio?
"Znam, žao mi je. Neka me nazove što prije. Pričaj sa njim, molim te samo to. Nisam zaslužio nakon mog ponašanja, znam, ali želim se i tebi ispričati. Nisam trebao onako postupiti."
"Nisi trebao, da .. Ali, ovo što sam ja prošla zbog tebe, nitko nije i .. Samo zaboravimo na to." Čula sam uzdah sa druge strane i sjela sam na krevet.
"Moram ići. Neka me nazove što prije i reci mu da mi je žao, jako, jako, jako žao."
"U redu, Justin." Poklopio je. Duboko sam udahnula pa izdahnula. Ustala sam se i sišla u kuhinju. Luke je sjedio kao uobičajeno na fotelji i jeo otrov od čipsa.
"Opet jedeš taj otrov, sine." Pogledao je u mene i preokrenuo očima. Tipična scena. Nasmijala aam se. "Naručio si pizze?"
"Aha." Nije skidao pogled sa televizije.
"Baš onakvu kakvu ja volim?"
"Aha."
"Imaš curu?"
"Aha." Kada je shvatio što je rekao, naglo se okrenuo i razgoličio oči. "Bože, nemam. Mama, gledam film." Sjela sam na krevet i smijala se kao budala.
"Kako se zove cura?"
"Rekao sam da je nemam. Ono si me zajebala."
"Riječnik, Luke." Po koji ono put ga upozoravam? 384883? Bit će da da.
"Oprosti, mama. Izletilo mi je."
"Aha."
"Ozbiljan sam."
"Aha." Otpuhnuo je i nastavio gledati film. Zvono na vratima se začulo. Ustala sam se sa kauča, uzela novčanik i izvadila novčanicu. Preuzela sam fine pizze i sjela pred TV. Luke mi se pridružio i zajedno sa mnom krenuo gledati film i jesti. Naši tipični dani.

Grace p.o.v. (Mama od Brielle)

"Misliš li da će mi ikada oprostiti?" Sjedila sam za šankom sa čašom vina u ruci i gledala Mikaela (Briellin tata) ispred sebe.
"Hoće dušo, voli ona tebe. Sada je samo povrijeđena. Ne boj se." Kimnula sam glavom i pogledala na terasu. Jaden i Soph su se smijali i gledali nešto na svojim mobitelima. Soph ima maleni trbuščić. Jedva čekam da se malena Dena rodi. Ali do toga dana čekamo još 6 mjeseci. Neka, barem su sada sa nama u Engleskoj i ne žive više u Australiji.
"Gledaj ih kako su sretni, Mikael." Pogledao je u svog sina i snahu i nasmijao se.
"Tako volim što su sa nama ovdje, barem preko vikenda."
"Istina." Nasmijala sam se na Jadenov maleni poljubac u Sophinu ruku. Lijepa gesta i uvijek za dame. Tako mi je drago što je barem jedno dijete sa mnom i što nije ljuto na mene. Fali mi moja Brielle i njezin smijeh, moj najdraži Luke. Tko zna gdje je on sada? Trgnula sam se na zvuk mobitela. Brielle?!
"Halo? Brielle?" Pogledala sam u Mikaela sa osmijehom na licu. On se odmah ispravio i znatiželjno iščekivao.
"Bako, Luke je."
"Oh Luke, zar si se vratio mami? Sa njom si?" Od kada?
"Da, bako. Vratio sam se jučer. Falila mi je, a i nisam htio da joj se nešto desi. Malo sam bio glup što sam joj ono učinio." Tako je pametan i pažljiv. Isti je kao i Brielle.
"Dragi, pametan si ti dečko, znaš? Drago mi je da si to učinio. Kako ti je mama? Gdje je ona?"
"Znam, bako. Mama je na poslu. Danas je počela raditi. Žao mi je što ste se posvađale zbog mene. Rekla je da će te nazvati na skype i da ti se ispriča. Mislim, barem je meni to rekla." Mikael je bio u pravu. Zašto je on uvijek u pravu? Oh.
"Ne krivi sebe, na kraju uvijek sve bude u redu. I hvala što si mi rekao. Hajde sada uživaj i izlazi negdje dok još nema škole. Čujemo se."
"Bok, bako." Nasmijala sam se i poklopila.
"Što je bilo?" Mikael, znatiželjan kao i obično.
"Luke je zvao. Vratio se u Irsku zbog Brielle i krivo mu je zbog svega."
"Sve će doći na svoje, kad-tad." Kimnula sam glavom i tiho se nasmijala. Nadam se da hoće.

*

Ne znam jeste vi primijetili, ali svakih deset dana je novi nastavak. Evo vaaam nestrpljivci jedni!! Ostavite utisak i de, javite mi se da čavrljamo. Želim,vas upoznati. ☺