MISS SAVRSENA

prolog

Proslost...

-i?

-i sta?

-tvoj odgovor gospodjice?

-pa...kako ovo da ti kazem? Hm? Ne.

Nasmesi mi se otrovno.

-Ne?

Ustane. Ispravi svoju suknju. Zabaci kosu iza ledja a ruke stavi na bokove.

-ja nemrem znati zasto ti mislis da bi ja trebala pristati. Niti razumem zasto sklapas pakt sa mojoj babom.

Ustanem i ja. Bolje namestim svoj sako.

-zato sto tvoja baka za tebe zeli najbolje. A meni se dopadas.

-ma nemoj? Nece ici Gospodine. Ja ne verujem u skapanje braka. Niti me privlace streberi kao sto si ti. Mislim pogledaj se. Zasto bi ja delila zivot sa nekim kao ti? Plus ne osecam nikakvu vibraciju oko nas. Ne dopadas mi se i kraj.

Sednem nazad na stolicu porazeno gledajuci kako odlazi. Ne mogu verovati. Nije pristala.

-i! Sta kaze mala!

Pogledam u stariju zenu koja se drzi na stap. O da. Njena baka mileva.

-kaze da je ne zanimam.

Mileva sedne na visnjeno mesto.

-alo momak ja bi da narucim!

-a ti. Sta gledas u pod. Glavu gore ako ja kazem da je to to. Ona je ili tako ili nikako. Ovo znaci rat!

-izvoliti stara baba.

Osine pogledom konobara. Znaci na nju je visnja takva.

-ti ces meni stara baba gde ti je postovanje!

-izvinjavam se gospodjo.

-nema na cemu. Zelim jednu kafu i jednu ljutu. I brze malo!

Umalo ga udari onim stapom.

-slusaj vamo mali. Ti i ja imamo dogovor. Sad kad ce taj dogovor da se ispuni ne znam. Ali to je to. Moja visnja je i tvoja.

-vi to ozbiljno.

-ja kad ti kazem.

Zacutim kad konobar ostavi rakiju i 2 casice.

-e sad ziveli mi i doziveli njen poraz.

-ziveli.

Krecemo.