MISS SAVRSENA

12

Mesam vino u casi dok gledam kroz prozor.

-visnja...

Pogledam ka vratima moje sobe.

-e mama.

-doci ces na veceru?

-hocu samo vino da zavrsim.

Pripreti prstom pa ode.

Ostavim praznu casu na prozor. Pa krenem dole. Upravo sam smislila novu stvar.

Ovo vece nije obicno. Ovo vece je moje vece. Veceras ja nosim pobedu.

-dobro vece svima.

Pozdravim sve pa se smestim do nemanje. Jedino do njega ima mesta. Tu je i dimitrijeva porodica.

-dobro vece. Kako noga?

Pogledam nemanju pa u svoj zgob na nozi.

-mnogo bolje.

Osmehnem mu se i ako za to nemam nikakav razlog.

-dimitrije sine kako ide posao?

-koji tacno sandra?

-pa onaj za tvoje maline.

-ide. Bice tu nesto.

-o cemu oni to?

Pitam babu koja sedi do mene.

-dimitrije ima maline. Sledece godi ce biti vlasnik svojih malina.

-oha.

-aha aha. Lep. Uspesan. Fin. Steta sto tebe nece.

Prevrnem ocima. Pogledam u njegovom pravcu. Da fin. Fin malo morgen. Masala kakve ruke. Oci. Ta vilica jaka. Lepa. Obrijana. Crna kosa koju sanjam. Sto ne moze biti moj sto?

-ocigledna si.

Pogledam miju koja sedi do babe.

-pa sta.

Slegnem ramenima. Jedem one tresnje. Otvoreno gledam u njegovom pravcu da bi mi uputio ljut pogled. O da li mu smeta mozda? Ko da me je briga.

-visnja imas li momka?

Pogledam nadicu.

-nazalos ne. Nece me niko.

-aaa. Kako je to moguce?

-pa eto. Nema vise onih muskaraca kojih je bilo nekada.

Kaze mia.

-a kakvi su to muskarci?

Moj brat se zainteresuje za ovo.

-pa nema vise finih momaka.

-ima samo se treba trazuti.

-a da?

Mia igra prljavo. Oho bice ovde nesto. Osecam to.

-evo ja ne mogu naci jednu normaknu devojku.

Kaze nemanja.

-zato sto vise nema normalnih. Ili su dobrice ili su ludace.

Kaze moj momak. Hah vidi ti to.

-ako mene pitas priljatelju bolje i luda nego pametna.

-zasto bolje luda?

Pita dimitrije nenanju.

-zato sto odma znas cim imas posla.

Na ovo se nasmejem.

-decko je u pravu.