MISS SAVRSENA

13

Zivot je kofer koji vucemo kroz iste avijone i avtobuse ceo zivot.
Ja visnja nisam neko ko ce sedeti kraj kreveta plakati cupati kosu. Piti i bezati od ljudi.

Ali eto i mene je to stiglo.

-budalo.

Cesto to govorim ali to je istina. Koja sam ja budala.

Bacim se na krevet. Zamotam u cebe. Ne mogu ni tv da pustim. Telefon mi zvoni po ko zna koji put ali mi se ne da pricati jedno te isto.

Kroz prozor vidim sneg. Volela bi se valjati u snegu ali ne zelim. Previse mi se ne zivi. Da bi se valala u snegu.
Sipam topu cokoladu i udobno se smestim na pod moje divne dnevne sobe. Da da da progutao me je poraz.

-taj jedan covek. Volela bih da mogu da kazem da je to zbog toga sto me je direkno izbacio iz svog zivota. Ali ne.
Mene boli nesto drugo.

Mozda se to zove ljubav. Mozda se to zove nezaboravljeno. Ja znam da bi zivot sa njim bio savrsen. Meni savrsen. Samo da je to dopustio. Da mi nije okrenuo ledja.
Jeste uradio je to i sta sad?

Sada on zivi sa zenom starijom od njega. I njenom cerkom. Idila elenina majka je u vezi sa dimitrijem jos od letos.

O nista cudno. Cudno je to sto ja! Savrsena osoba ovde bre povracam svoj zivot jer je bacio na mene neke madjiji pa ne izlazi iz glave!

-otvori!

Prevrnem ocima.
Necu da otvorim. Necu i kraj. Niko mi se ne gleda. Niko.

-visnja otvori babe mi ako ne razvalim vrata!

Ustanem i otvorim ulazna vrata.

-sklanjaj se dete smrzo sam se!

Skonim se pa on udje.

-sta hoces.

Zatvorim vrata.

-da zivis. I to sto ti pijes.

Uzima moju toplu cokoladu. Smesta se do radijatora.

-kradljivac.

Sipam sebi drugu.

-izgledas kao djubre. Zasto si to dozvolila visnja?

-antone sjasi mi sa grbace.

Smestim se nazad na pod. Ustane skine svoju jaknu i sedne do mene.

-gledao sam te godinama sta radis momcima i znao sam da ce doci jedan i povredite ali da ces to tako jako podneti. Da ces pasti i ostati na dnu. To zaista nikada nisam ocekivao. Niti da ce za to biti kriv moj drug moj ortak. Brat. Ne ne mogu. Ovo je zamrsteno.

-zapravo je jednostavno. Tvoj brat me je odbio i to je to.

-i to je povredilo moju sestru. Ni na rodjendan mu nisi bila.

-a trebala bi mozda?

-da. Trebala si.

-uvopse mi nije zao sto nisam bila na taj cirkus od njegovog zivota.

-ne budi zla. Svi ga osudjuju sto je sa tom zenom. Nemoj i ti.

-sta sam ja bolja od svi njih antone? To je greska. On je suvise mlad da bi svoj zivot dao tamo na kocku. Bice sa njim dok ima para i to je to. Postace ulicar. Odbaceni zaljubljeni klinac. I to je kraj njegove price.

-u pravu si. Treba mu podrska.

-od mene nece dobiti vise ni kore hleba.

-zasto si toliko ogorcena na njega?

-pusti me antone. Boli me glava.

-dodji.

Koliko god mi ljudi bezali od nasig dragih oni uvek budu tu.
Naslone nas obraz na svoje grudi. Pevaju nam pricaju price utesu nas na neki nacin. Skrenu nam misli barem na sekind.

-spava mi se.

-spavaj.

Moj brat nikada nije bio samo brat. On je bio moj priljstelj moj oslonac i bolje sutra.
Od toliko ljudi dosao je samo on i moja mia. Samo oni za ovih 6 meseci su me podsetili. Ljubav se vidi kada je tesko.
Zao mi je sto je to tako. Ali tako je.

...

Vrtim u casi belo vino. Listam profil na telefonu. Njen profil. Svuda se ljube na tim slikama. Odvratno.

-boze dete zasto ne spavas?

Smesti se do mene. Skonim telefon da ne vidi.

-video sam. U redu je biti povredjen. Nije u redu propasti.

Pogledam ga.

-zasto si uvopse ovde? Ne mozes mi pomoci antone. Idi odavde.

-necu.

Odahnem.

-znas sutra je nova godina. 2022. A ti. Ti umesto da planiras kako ces se ludo provesti izgledas ko slina ovde.

-odjebi.

-ne dopadas mi se ovakva. Spavas li uvopse.

-savest mi ne daje mira. Prvi put u zivotu me izludjuje cinjenica da sam se obrukala. Sram me je antone.

-cega?

-sebe. Sram me je sto sam ispala tako laka. Nudela sam mu se. Osecam se uzasno. Zato sto ja ne radim to nikad. Prvi put sam zelela da uspem u necemu ali nigde ne stignes prljavo. Eto.

-ti zaista nisi dobro.

Kasnije te noci anton je zaspao tu do mene. Ja sam ostala gde jesam. Popila sam bocu vina. Uzasno me boli glava. Ispratim kako svetlost dana dolazi do mojih stopala. Dan je.

Zazmurim radi bola u glavi zbog alarma. Neko zvoni. Ustanem jer antona ni bager ne bi probudio.

Otvorim vrata.

-iznenadjene!.

Vala bolje da nije.

-ljudi?

-is is ja prva ja rekla sam ja!

Baba gura sve pa dodje do mene.

-mala sagni se.

Uzdahnem ocajno pa se sagnem.

-da izgledas ko djubre.

Zagrli me na sta se utopim u njen zagrljaj.

-e moja visnja...sta mi radis dete.

Baba lije suze dok me obilazi. Pogledam ostale. Skonim se u stranu.

Prodje mama. Deda. Tata. Mia koja me zagrli. Nemanja takodje. I na sam kraj on.

Dugu sekundu stoji na pragu mog stana i gleda me pravo u oci.
Potrljam iste da se uverim da ovo nije san.

-sta ti radis ovde?

Prode unutra. Zatvori vrata. Skine kaput i cipele.
Okrenem se pa odem u dnevnu.

-sta kog djavola on radi ovde? Ko ga je od vas naterao da dodje?

Pitam sve njih. Sta samo blenu u mene.

-ja.

Pogledam u baku.

-zeleo je da dodje ja sam dopustila.

Ujedem se za obraz. Ovo se jebeno ne desava.

-sada bi vas sve trebala lepo izbaciti napolje. Ja ja njega necu da vidim. Sta kog djavola tu nije jasno? Sta?

Zamutim mi se vid kada prodje pored mene i stane do moje babe.

-ja sam zeleo da dodjem.

Osecam kako mi u lice udara vrela kriv. Vristala bi na glas od muke da mogu. Ne moze ovo meni da se desava. Zasto sam toliki baksuz zasto?