Nauči me voljeti

Kazna

"Nisam od kamena, ovo boli" namršteno me gleda sa svojim kestenjastim očima koje se na svjetlost prelijevaju sa tamno smeđe u svjetlije nijanse sa crvenkastim odsjajem.

"Naravno da te boli kad si upucan, stisni zube" uzdahnem "A šta da tebe ugrizem za promjenu? " stegnem mi jaće zavoj na šta ja stisnem zube "Možeš pokušati, al sumljam da ćeš se dobro provesti" završi sa previjanjem rane i opet sjedne sa strane "Baš me zanima kako ćeš kući ovakav, zadnje kad sam provjerio tvoj šef baš i ne voli kad mu propadnu zadaci" uzme natrag pizzu sa stola i jede. 

"Opa, pa ti si mene išao i provjeravat, kako li sam samo počašćen... " krenem se ustat,dok me on odmjerava "Nećeš daleko ovakav, moja preporuka ti je da ostaneš još koji dan u krevetu, a bilo bi dobro i da mi objasniš koji kurac vaša banda radi, jer izgleda znate nešto što mi ostali ne znamo"

Cereknem se na to "Ne moraš se ti brinuti niti za moje zdravlje niti za to što mi radimo, bitno je samo da to uspješno obavimo" ostane se i dođe do mene laganim korakom, izvadi pištolj i prisloni mi ga uz glavu "Previše si umišljen, moglo bi te koštati, nebih htio da slučajno pogineš" podignem obrvu, jel to ovaj lik meni upravo prislonio pištolj na glavu, pa jebemu sve, igra se sa životom... 

Pogledam ga u oći što hladnije mogu i primim pištolj odmičući ga od sebe "Ovo možeš radit svojim psima da ih prestrašiš, svi koji su pokušali su sada več mrtvi ili jednom nogom u grobu, mali ne igraj se sa vatrom da se ne opečeš" 

Makne ga i primi me za bradu stišćuci mi obraze "Jedini ko će ovdje završit mrtav si ti ako ne propjevaš, do sada sam bio pristojan, nemoj me zajebavat" spusti ruku i krene prema izlazu "Ponašaj se pristojno" i zatim izađe. 

Dođem do vrata, zakljucana su, kvragu, zatim odem do prozora, na drugom smo katu... Mogu preskočit, ali ću se vjerovatno raskrvarit opet, a da i ne govorim da se moram vratit u bandu po stvari koje ne mogu ostaviti tamo, a nitko me ne smije primjetit da sam došao. 

Dolazim na naš teritorij i šuljam se među grmljenim i zidovima,ovo će biti pravi izazov čak i za mene. 
Uspijem ući u kuću bez da me itko opazi i krenem niz hodnik do svoje sobe "Gle gle ko se odlučio vratiti" okrenem se i vidim Crnog "Nemam pojma, tko?  Zar je netko nestao?" napravim se mutav i slegnem remenima na šta se on namrgodi, a ja nastavim u svoju sobu. 

Za nekoliko sekundi čujem jaki udarac i vrata mi se širom otvore lupeći zid iza njih i kvaka napravi rupu "Pa jebemu mater, ko će sad ovo pokrpat? " pogledam u dvojicu koju je šef izgleda poslao, na šta oni klimnu jedan drugom i krenu prema meni. 

Sjebo sam se što sam se uopče odlucio vratiti jer sada sjedim zavezan na stolcu i čekam svog divnom oca da mi potrga i ruke i noge, i ne samo to vec su me ona dva lika i pokušala ubit jer nisam htjeo krenuti za njima. Jebem ti život šta sam ja zgrješio da nikad nemam mira.

Ulazi moj stari unutra sav namrgođen i vidno ljut sa još dva svoja jako vjerna psića koja ja prezirem,izdajice, sve bi dali za malo para i glavu na ramenu.
"Ljepo si obavio ovaj zadatak,svaka čast i što je još bolje svi znaju za njega" nasloni se na zid nedaleko od mene i prekriži ruke "Nisam ja kriv što su tvoji ljudi nesposobne budale pa se sve otkrilo" ne uspijevam ga niti pogledat već me lice žari od šamara, cereknem se "Istina boli heh, dobro znaš da ti je vlastita banda za kurac i osim ova dva vjerna psića ostali bi te prodali za mrvicu kruha" dođe do mene i primi me za vrat "Mali nemoj me zajebavat, otkinut ću ti glavu" pogledam u njega "Svi znamo da nećeš, jer ko bi radio sve te prljave poslove za tebe?  Tvoj propalitet i ljenčina od sina sigurno nebi" izgleda da sam ga pogodio u živac jer ne samo da me poče jaće stiskat već mu žile na vratu počinju titrat od ljutnje i sekiracije. 

Pusti me nakon par minuta i krene prema vratima "Naučite ga pameti i bontonu, mislim da je zaboravio kako se treba ponašato ovdje, dečko se previše umislio"
Kvragu, pomislim, nije mi još niti rana na trbuhu zarasla....