Zlokobne igre

1.

Bila je Noć veštica. Magla se spustila nad gradom obavivši ga sivim velom. Mutna svetla grada i šarene dekoracije u duhu praznika obasjavale su jesenje ulice. Žuto lišće popločalo je asfalt kojim su deca u kostimima jurišala u potrazi za slatkišima. Opojan miris slanih karamela i šumećih bombona od jabuke ispunjavao je večernji vazduh. Ispred jednog od ciglanih solitera u ulici Divljih kestenova, devojka vatrene kose žustrim pokretima je otključavala žuti bicikl. Srce joj je mahnito lupalo. Znala je da nema vremena za gubljenje. Morala je da se sabere. Neće joj upropastiti veče.. Neće mu to dozvoliti. Duboko je uzdahnula i stavila slušalice u uši. Sela je potom na bicikl i vozila uz suton. Glasna muzika joj je ispunjavala srce a povetarac mrsio kosu.

Zapadni rukavac grada u kom je živela predstavljao je jedan veliki mozaik sačinjen od visokih krošnji i smelih grafita. Šarene ulice stapale su joj se pred očima uokvirenim šljokicama. Niko nije postojao u tom trenutku osim nje i njenih pejzaža. Odevena u zeleno crni kostim vile izgledala je krajnje eterično. Deca su je zadivljeno gledala dok je gotovo letela ulicama. Kao da je zaista imala krila.. Nakon 15 minuta obrela se pred velikim popločanim mostom Taruk koji je spajao dva različita sveta - Zapadni i istočni rukavac. Mesto gde su se dve drugarice tajno sastajale uprkos svima koji su ih želeli razdvojiti.

U podnožju mosta čekala ju je prelepa korejka u haljini sa perlicama boje šampanjca koja je opisivala eru velikog Getsbija. „Vajolet Vandom gde si ti do sada?", progunđala je pošavši joj u susret. Crvenokosa devojka se počeškala po glavi uz blagi smešak. „Izvini Ledo iskrslo mi je nešto bilo", uzvratila je pomalo uzdržanim glasom. Korejka je zbunjeno namrštila obrve ali je odlučila da ništa ne pita. Samo je slegla ramenima i stavila masku koja je dodala dozu tajnovitosti oko njenih bademastih očiju. Nije smela rizikovati da je neko prepozna, dovoljno je stavila na kocku što je uopšte i bila ovde.. „U 3 će me Aleksija čekati sa druge strane mosta. Hajde da požurimo",rekla je uz vragolasti smešak. „ U pravu si hajde",složila se Vajolet poguravši bicikl bržim korakom.

Posle nekog vremena izbile su među Dugina brda iza kojih se nazirao rub šume. Drvena tabla sa natpisom"Zvezdani gaj" naznačila je da su stigle. U daljini se mogao čuti žamor žurke. Prelepo šumsko šetalište sastojalo se od polegnutih balvana, vatre na kojoj su se grejali maršmelou kolačići i srebrnog jezera koje je bilo omiljeno kupalište većine građana. Vajolet je jako volela ovo mesto, osećala se uvek smireno kada bi dolazila tu. Radovala je što će Leda napokon videti čari ovog mesta. Istočni rukavac nije imao ovako nešto..

*****

„ Zdravo devojke", pozdravio ih je momak tena boje karamele u kostimu češirskog mačka koji im je došao u susret. Njegove nemirne smeđe lokne poigravale su na povetarcu. „Flin, drago mi je",pružio je ruku Ledi uz srdačan osmeh. Zaintrigirala ga je svojom mističnošću. Leda je uzvratila osmehom. Slaži,podsetila se. „Alis,takođe",uzvratila je prihvativši rukovanje. Vajolet je zagrlila Flina i prihvatila limenke piva koje im je dao. Flin Anderton je bio osoba koju niste mogli da ne volite. Iako se Vajolet nije nešto preterano družila sa njim uvek joj je bilo drago kada bi ga videla. Sve troje su nastavili da koračaju ka ljudima koji su sedeli okupljeni oko vatre i uživali u atmosferi. U sredini gomile sedeo je crnokosi momak u kostimu čarobnjaka - River Kolins, Vajoletin zakleti neprijatelj i ironično Flinov najbolji drug.

„Riveru je inače danas rođendan ali ne morate mu čestitati. Odlučio je da bojkotuje čitavo veče",promrmljao je zatim se priključivši momku i devojci koji su mu mahnuli da im se pridruži. Vajolet je ošinula Ledu sa nedokučivim izrazom lica. „Šta ti je Vaj?" Crvenokosa je ispila gutljaj piva i uzdahnula."Da sam znala da je ovom idiotu rođendan ne bi ni dolazile.Samo ga pogledaj kako prepotentno sedi i tripuje se da je nešto zanimljiv". Leda je zbunjeno nabrala obrve i prošla prstima kroz kestenjaste lokne. „Zašto te toliko nervira", nije mogla da ne upita. Vajolet je slegla ramenima. „Upoznala si Flina. On je zaista super,ali River s druge strane je najgora osoba koju poznajem. Ironično je što se druže, to nikada neću razumeti.On ti je onaj klasičan siledžija koji misli da je popio svu pamet sveta i sladi se kada nekome skenja dan. To nikada nisam mogla da podnesem i uvek bih ga napala zbog njegovih postupaka a sobzirom da je egoista nije to dobro podneo. Tako da takoreći vodimo rat gotovo oduvek",vrlo ponosno je rekla."Makar mu čestitaj rođendan iz kurtoazije. Posle se možemo skloniti što dalje". Vajolet je zaustila da se usprotivi ali Ledin pogled nije dozvoljavao pregovore.