Zlokobne igre

9.

Aleksija i Nejt su se dogovorili da prošetaju Sunčanom dolinom malo izvan centra grada. Travnata površina prostirala se do zabavnog parka „Apolo" koji se nalazio u daljini. Bila je uglavnom mirna samo su se pomalo mogli čuti dečiji uzvici i muzika koji su dopirali iz parka. Šetali su posmatrajući šareno cveće i upijajući šapat vetra. Natanijel Birmingem je pokušavao da smisli kako da započne konverzaciju ali po prvi put nije znao kako to da učini. „O čemu si želeo da popričamo",preduhitrila ga je tako očiglednim pitanjem kao da nije znala zašto su uopšte tu. Nije mogao da se ne nasmeje na ovo njeno pitanje. I ona se zatim nasmejala. „Izvini zbog one poruke, jako mi je glupo", odgovorio je pogledavši je na kratko nervoznim očima. Prošla je prstima kroz guste svetle lokne i slegla ramenima. „ Da li si zaista mislio ono što si rekao",ponovo ga je pitala s zagonetnim izrazom lica.

Bože, da li je ovo trik pitanje? - zapitao se. Nije želeo da da pogrešan odgovor. Stavio je ruke iza glave kako bi povratio opušteni stav ali srce je htelo da mu prepukne koliko je brzo kucalo. „Da li bi bilo loše ako jesam?",nežnim glasom je upitao nekako je stidljivo pogledavši. Nije bilo vajde da išta poriče kada joj je već napisao poruku i to pijan u pola noći. Aleksija je odmahnula glavom čučnuvši da ubere cvet koji mu je zatim pružila. Osmehnuo se prihvativši cvet. „ Da li bi bilo loše kada bih ti rekla da mislim isto",dodala je uz smešak. Sada su bili na korak razmaka. Mogla se osetiti tenzija između njih. Uvek je bila prisutna samo su je nekako ignorisali tumačeći je kao jako blisko prijateljstvo. Ali prijatelji nisu gledali jedno drugo kao što su se oni sada gledali.

Sunčevi zraci šarali su im preplanula lica i svetlu kosu. Možda je nekada i dobro rizikovati. „Svečano obećavam da šta god bilo, ti i ja smo ti i ja Leks. Zajedno ili ne",prošaputao je zaista mislivši to. „Slažem se, to se nikada neće promeniti", pružila mu je ruku kao zvaničan dogovor. Znali su oboje da će uvek biti deo života jedno drugog, previše su dugo bili najbolji prijatelji. Zacerekao se privukavši je u svoje naručje. Bila je tako lepa dok ju je svetlost obasjavala naglašavajući njene zanosne crte lica. Trebala mu je sva snaga ovog sveta da je ne poljubi, mislio je da sanja i da će se ona ipak možda predomisliti. Ali, u tom trenutku nežnim prstima mu je obuhvatila lice i poljubila ga tako da je pomislio da ako je ovo san, ne bi se nikada probudio..

*****

Flin je kao furija uleteo u napuštenu fabriku zapadnog rukavca. River i Vajolet su sedeli na polegnutoj cevi pored starog lifta i skočili su na noge čim su ga opazili. Nije stigao ništa da pita već su mu uglas boreći se za reč sve ispričali. Od ovolike količine informacija njegov mozak je zabagovao. „Čekajte polako. Ljudi da li je pametno da zabadamo nos gde nam nije mesto? Dobro razmislite. Danas sam svratio do stanice i nisam saznao ništa ali žena je bila u pravu kada je rekla da pustimo odrasle da se bave odraslim stvarima. Izlažemo sebe velikoj opasnosti samim tim što pričamo o ovome sada", pokušao je da ih urazumi. River je razrogačio oči u čudu. „Bio si u stanici! Zašto mi nisi rekao da ideš tamo?", uzvratio je nekako napet. „Samo sam usputno to odlučio okej? Ne znam ljudi, ovo nije pametna ideja",nije odustajao Flin. Vajolet je zatim pročitala poruku koju je otkrila prethodnog dana. „Ako ovo čitaš, verovatno me je smrt uzela pod svoje. Ništa nije kao što misliš. Gledaju pazi se, čitaj dalje. Ne veruj nikome čak ni sebi. Potraži belog zeku. To je jedini način. Nema puno vremena. Verovatno već znaju.",zatim je dodala,"Ovo mi deluje kao neko upozorenje Fline. Možda su i besmislice ali možda i ne. Šta ti misliš o svemu ovome?".

Melez je uzdahnuo nervozno nameštajući rukave svoje košulje. „Samo jedna strana okej? To je sve što mogu da obećam",odgovorio je shvativši da je nadjačan. Bacili su se zatim na posao kako bi dešifrovali Persivalove reči. Ova poruka je bila složenija od prethodnih. Imala je jako puno reči i nizova: / niko smrt počni ceh daleko izgubiti akcija lažova ruglo puno sebe mora ulogu platiti pazi masku idi možeš bizarnost lepog trulež pronaći svako svetala kamere suze jad iza skriveno vreme nastup svoju pokloni gnusoba jad zavesa prestane skloni performansa počni da sebe gde ne uhvate možeš publika svako pobeći../ „Jebote, kako da sredimo ovo da ima smisla",Flin se uhvatio za glavu. „Ovo je suludo",dodala je Vajolet. Reči su im se kovitlale u glavi potpuno zbrkane.