Zlokobne igre

3.

Postojala su tri uslova. Potrudi se da te niko ne primeti. Ne kasni. Treba da izgleda kao da nikada nismo bili ovde. Poslednje i najbitnije pravilo. Bili su obučeni u crno sa sve rukavicama kako ne bi ostavili ni jedan jedini trag. Vajolet Vandom je svesno prekršila drugo pravilo. Evidentno je kasnila i znala je da će je Flin ubiti. Ubrzala je korak vidno anksiozna. Poželela je da se zaokrene nazad ali radoznalost i krivica su nadjačali strah i terali je napred. Sad je već mogla videti Flina kako je čeka malo dalje od same kapije ali ubrzo je shvatila da ne stoji sam. Nije ni morala da se zapita s kim je to bio i već je vidno ispizdela. „Zašto je on ovde Fline",upitala je ljutito izignorisavši Riverovo postojanje. Odvukla je Flina sa strane i tiho nastavila."Šta si mu uopšte i rekao? Zar nije krajnje glupo i nepromišljeno da uvlačimo još nekoga u ovo". Flin je slegao ramenima. „Dovoljno je glupo i nepromišljeno što smo uopšte ovde sada. Ne brini se River nije drukara, a i između ostalog ima iskustva u haslovanju",razuveravao ju je. Nije ni želela da zna šta je to podrazumevalo. Možda je doduše Flin bio u pravu. Ko bi im bolje pomogao od lokalnog delikventa.

„Da li si završila s durenjem princezo. Nemam ceo dan znaš", dobacio je River prekrstivši ruke na grudima. „Samo mi se ne obraćaj i sve kul okej",odgovorila je dok su se približavali zidinama. Kapija se otvorila uz blagu škripu. Rukavice koje su nosili su im davale neku vrstu sigurnosti. Tenzija je bila vrlo prisutna. Dvorište kroz koje su prolazili bilo je ukrašeno biljkama i baštenskim figurama u obliku pečuraka i šumskih nimfi. Pribor za obrađivanje zemlje je ležao rasut po tlu. Pored vile se nalazio staklenik optočen tirkiznim staklom. Predeo je nekako izgledao zamrznut u vremenu. Kao jedna od onih ledenih kugli koja stoji večito ista. Popeli su se do ulaznih vrata vile. Osvrnuli su se oko sebe, i dalje su samo oni bili tu. To je bilo to odavde nije bilo nazad. „Dame imaju prednost",pogurao ju je River ka vratima. Plašila se ali nije želela da mu pruži tu satisfakciju da on to sazna. „Pičketino", uzvratila je i pokucala. Sve troje su se pogledali ne znajući šta da očekuju.

Nije bilo odgovora. Pozvonila je još nekoliko puta ali uzalud. „I šta sad? Idemo do policije?",upitala je obojicu. Flin se složio. „Dobra ideja hajdemo". River se usprotivio. „Zar vas nimalo ne zanima šta se nalazi unutra? Gde vam je osećaj za avanturu nešto ovako zanimljivo se nije dogodilo ja ne pamtim". Uzeo je zatim veštim pokretima neku metalnu spravu i počeo da obija bravu. „Jel si ti lud? Ovo nije sprdnja već moguće ubistvo", podsetio ga je Flin. Ali River nije mario i ubrzo vrata su se uz klik otključala bez ijedne ogrebotine. „Idete li ili ne?",upitao je otvorivši vrata. Flin je pogledao Vajolet očekujući njenu reakciju. Znali su da je glupo što ovoliko rizikuju uopšte ali kada su već došli do ovde nešto ih je vuklo da nastave."Samo ćemo baciti pogled i gubimo se odavde. A ti nemoj da si išta ukrao",rekla je Vajolet posebno se obrativši crnokosom momku koji se lukavo osmehnuo. „Ne obećavam ništa Vandom. Hajdemo"..

*****

Tama i tišina bile su gotovo nepodnošljive. Koračali su obazrivo kroz nepoznatu teritoriju jedva se usudivši da dišu. Flin je sporim pokretima upalio upaljač kako bi makar nazreli kako da se kreću kroz tminu. „Bože ovo mesto je ogromno",izgovorila je dok su prolazili kroz prostranu dnevnu sobu. Bila je ispunjena starim izbledelim slikama i rasutim drangulijama. Imali su utisak da gaze po minskom polju sačinjenom od perli, lutaka, slikarskog pribora i ko zna čega sve ne. „Izgleda kao da je uragan protutnjio ovuda",rekao je River. Na jednom od zidova nalazila se slika tužnog klovna koji je ronio crne suze. Flin je bio zaintrigiran ovom neobičnom slikom koja je u njemu budila jezu i znatiželju. „Fline, hajde idemo dalje",osetio je Riverovu ruku na ramenu. Trgao se iz misli i pošao za njima.

Došli su do kuhinje iz koje je dopirao miris svežeg povrća. Na stolu od hrastovine je bila je raštrkana salata spremna za seckanje, domaći pečeni hleb i kriške sira. Izgledalo je kao da je neko na pola spremanja večere samo nestao. Ovaj prizor im je budio nemir. „Hajdemo nema ničega ni ovde",predložila je Vajolet i više nego spremna da izađe odatle. U prizemlju ništa nisu uspeli da pronađu stoga su odlučili da istraže gornji sprat. „Hajde da se razdvojimo kako bismo što pre izašli odavde. Svako neka obiđe po dve sobe pa ćemo se naći kod stepeništa Okej?", predložio je River. „Svaki horor film započinje ovako",našalila se Vajolet ali ne u potpunosti. Doza sumnje je postojala u svima njima. „Nećemo naći ništa ne brini se",razuveravao ju je Flin. Rivera je njihov strah vidno zabavljao. „Zar se bojite". Vajolet je prevrnula očima fokuje Flin samo ćutke pošao ka stepenicama.

*****

River je oprezno otvorio vrata prve sobe, izgleda da je to bila spavaća. Na krevetu je bila nabacana gomila jorgana. Delovalo je kao da se neko nalazi ispod njih. Oprezno se približavao krevetu u pokušaju da oslušne da li postoji ikakav znak života. Ali bezuspešno. Nije uspeo čuti ništa osim sopstvenih uzdaha. Jednom rukom se uhvatio za zadnji džep farmerki u kom je nosio nož dok je drugom rukom otkrivao jorgane sloj po sloj. Ostao je poslednji i najdeblji pokrivač. Izvadio je nož i u isto vreme zbacio prekrivač na tlo. Svet kao da se zamrznuo na sekund. Nije bilo ničega na krevetu. Odahnuo je obrisavši trag znoja sa čela. U drugoj prostoriji takođe nije pronašao ništa stoga je izašao na hodnik.

*****

Flin je ušao u kupatilo sa prelepom kadom optočenom zlatnim ljiljanima. Bila je to najurednija prostorija u vili i evidentno nije pronašao ništa značajno. Uputio se nakon toga ka prostoriji pored. To je bila biblioteka koja se pružala u nedogled sa svojim vrtoglavim policama prepunim najrazličitijih knjiga. Nikada nije video nešto ovako veličanstveno. Plafon je bio iscrtan muralima cveća i anđela. Neke knjige su stajale raštrkane i po tlu. Svaka od ovih prostorija je delovala kao da je neko bio tu, kao da nečije prisustvo leluja pustim sobama. Da li je to bio sam Persival ili pak neko drugi teško je bilo utvrditi. Nemerljiva krivica rasla mu je u stomaku. Znao je da su krivi za nešto šta god da se ovde desilo..

*****

Vajolet je kročila u prostoriju koja je bila neka vrsta kancelarije. Večernja svetlost probijala se kroz vitražno prozorsko staklo obojivši prostoriju snopovima plave, crvene,žute, zelene i ljubičaste svetlosti. Na sredini prostorije nalazio se veliki kancelarijski sto sa hrpom papira i prevrnuta stolica kraj njega. U uglu prostorije stajala je prelepa Davidova figura od mermera. Odlučila je da pregleda papire u nadi da će otkriti bilo kakav trag. Nailazila je samo na poštu, novine, medicinske beleške. Pregledala je sve police i svaki papir koji je zalutao na podu. Prokleto ništa. Uzdahnula je vidno razočarana, spremna da napusti prostoriju ali osetila je nečije ruke kako je hvataju za vrat.

Svom silinom se odgurnula od te prilike sudarivši se usput sa skulpturom koja zamalo pa je pala. Kada se okrenula ugledala je Rivera kako se cereka. „Trebalo je da vidiš sebe iz moje perspektive. Ovo je bilo neprocenjivo", jedva je došao do daha od smeha. „Sad mi je već dosta tvojih sranja",zarežala je zgrabivši ga za gušu. Izlupala mu je par dobrih šamara koje nije uspeo izbeći. „Čekaj, stani", zgrabio ju je za ruke pogledom joj aludirajući da pogleda u pravcu skulpture. Oboje su krenuli ka njoj shvativši da je njena glava otvorena na pola. Izgleda da je to bila neka vrsta kutije. Kada su zavirili unutra mogli su nazreti braon svesku sa kožnim povezom. Izvadili su je odatle nakon čega se skulptura vratila u normalu potpuno netaknuta. Vajolet je zagledala inicijale ugravirane na prednjoj korici. „P. G. Ovo mora da je Persivalov dnevnik",saopštila je.

„Fline, našli smo nešto! Dolazi ovamo",povikao je River. „Budeš li opet uradio išta slično iskopaću ti oba oka i baciti vranama",prosiktala je. On se samozadovoljno osmehnuo."Držim te za reč Vandom", odgovorio je vidno zabavljen. „Jel ja to prekidam nešto?",upitao je Flin koji im se ubrzo priključio. „Ma gde. Vidi ovo pronašli smo Persivalov dnevnik",objasnila je Vajolet. Počeli su da listaju mnogobrojne stranice. Doktorove misli delovale su pijano i rasuto, poput stvari u njegovom domu. Ništa prokleto nije imalo smisla. Njihovo razočarenje bilo je evidentno. „Baci to đubre i palimo odavde",dodao je River uputivši se ka vratima.

Pomislila je da to učini ali ipak je odlučila da ga spakuje u ranac kako bi bolje proučila ovaj konfuzan sadržaj. Možda se neka poruka zaista krila tu. Izašli su iz vile kao da nikada nisu ni bili tu, uredno zaključavši i ulazna vrata. „Okej šta ćemo reći policiji?",upitao je Flin. Nisu mogli reći istinu toga su bili svesni,ali makar nekako izokola da im skrenu pažnju.. „Šetali smo šumom, čuli neku čudnu buku i to je to. Donekle je istinit scenario samo ćemo izostaviti da je to bilo sinoć i da smo uopšte ulazili u kuću okej?",predložila je Vajolet. To je zaista delovalo kao najrazumnija opcija. „Kako da objasnimo što smo uopšte bili u istočnom rukavcu?",pitao je Flin. Nisu imali validan odgovor bez ugrožavanja Ledinog identiteta. Sranje.. „Ima jedan bogataš koji kupuje travu od mene - Majls Vertvik. Možemo se vaditi na njega da smo tipa skupljali drva za njega tako nešto. Čuvaće nam leđa svakako mi duguje keš", predložio je River već pustivši poruku čoveku da mu treba uslugica. „Okej,donekle je i za poverovati", složila se Vajolet.. Delimična istina je bila najbolja opcija koju su imali..